Međunarodna misija u Avganistanu, koja je na kraju doživela fijasko, trajala je 20 godina. Bila je pod vođstvom SAD, a Nemačka je od početka učestvovala u misiji – i vojno i humanitarno.

Angažovanje je, međutim, naglo okončano 15. avgusta 2021. godine, kada su talibani zauzeli predsedničku palatu u Kabulu.

Brzina napredovanja talibana iznenadila je nemačku vladu, uključujući i tadašnju kancelarkuAngelu Merkel.

Bundestag je 2022. godine formirao specijalnu komisiju kako bi istražio razloge te pogrešne procene. Merkel je, kao poslednji svedok, satima odgovarala na pitanja poslanika.

Izjava Angele Merkel podseća na njeno saopštenje iz 2021.

Angela Merkel je prvo pročitala podužu izjavu. Demohrišćanka (CDU) u njoj razmatra dramatične događaje u Avganistanu, ponekad od reči do reči, kao što je to uradila u vladinom saopštenju nekoliko dana nakon trijumfa talibana. Ona je 25. avgusta 2021. u Bundestagu rekla: „Čitava međunarodna koalicija, svi smo jasno potcenili brzinu tog razvoja. To se odnosi i na Nemačku.“

Pred Istražnom komisijom Bundestaga dobre tri godine kasnije Merkelova je naglasila da, čak i retrospektivno, smatra da je vojni angažman Nemačke ispravan. Njen odlučujući argument glasi: „Nakon islamističkih napada 11. septembra 2001. u SAD, nije smelo da se dozvoli da dođe do novih terorističkih napada iz Avganistana. Taj cilj je postignut – ali ništa više.“

„Kulturološke razlike su bile ozbiljnije“

„Moramo da priznamo da smo podbacili u svim drugim ciljevima", priznala je bivša kancelarka, misleći pritom na demokratiju, prava žena i verske slobode. „Kulturološke razlike su bile ozbiljnije nego što sam mogla i da zamislim. Ostaje samo da nastavimo da pružamo humanitarnu podršku ljudima u Avganistanu“, zaključila je Merkel.

Mnoga pitanja u Istražnoj komisiji vrte se oko sudbine avganistanskog lokalnog osoblja koje je do 2021. godine radilo za Bundesver, nemačku ambasadu i organizacije za razvojnu pomoć. Više hiljada njih i članova njihovih porodica je evakuisano – ali nisu svi.

Podrška ministarki odbrane

Angela Merkel je rekla da je podržala zahtev njene tadašnje ministarke odbrane Anegret Kramp-Karenbauer (CDU) da proširi krug lokalnog osoblja Bundesvera i federalne policije koji će biti evakuisani. U početku je bila rezervisana prema lokalnom osoblju koje je bilo angažovano u oblasti razvojne saradnje. Time je želela da se izbegne utisak da Nemačka ostavlja Avganistan na cedilu.

Izveštaj Angele Merkel odgovara svedočenju njenog tadašnjeg poverenika Helgea Brauna, koji je u kabinetu kancelarke koordinisao politiku savezne vlade u Avganistanu. Taj poslanik CDU u Bundestagu ispitan je pred Istražnim odborom neposredno pre Merkel, a stao je i u odbranu Savezne obaveštajne službe za inostranstvo (BND) koja je procenjivala da je brzo preuzimanje vlasti od strane talibana „prilično malo verovatno“.

Braun: „Ako mislite da je nešto malo verovatno, to ne znači da je nemoguće“

Braun i dalje smatra da su scenariji BND-a razumljivi – čak i retrospektivno: „Ako mislite da je nešto malo verovatno, to ne znači da je nemoguće“, rekao je on objašnjavajući tako svoje viđenje uloge nemačke tajne službe.

Saslušanjem Angele Merkel i Helgea Brauna završene su javne sednice Istražnog komisije. Planirano je da konačni izveštaj bude objavljen u februaru 2025. – zajedno sa preporukama o tome koje lekcije se mogu naučiti iz neuspele misije u Avganistanu.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku