Sirijski deo Golanske visini je na samo nekoliko kilometara – iza zarđale bodljikave žice i dobro čuvane ograde. Ona se proteže duž linije razdvajanja, na brdovitom delu Golanske visoravni koji je anektirao Izrael. S ovog mesta mogu se videti primitivni izbeglički centri.

Dubi Hadar tu dolazi svakodnevno. „Već tri godine gledamo kako ovde dolaze izbeglice“. Hadar, koji već nekoliko godina živi na delu Golanske visoravni koji je pod kontrolom Izraela, kaže da se broj šatora u poslednih nekoliko dana znatno povećao. On često tu dolazi s posetiocima kako bi im pokazao koliko je sve to blizu.

Na sirijskoj strani mogu se videti ljudi kako oko sela Barika podižu prihvatne centre za izbeglice. Iz daljine se neprestano odjekuju eksplozije, to su vazdušni napadi Asadovih saveznika. Crni dim vije se na horizontu. Prema proceni UNHCR-a, u poslednjih nekoliko dana sa jugozapada Sirije pobeglo je oko 270.000 Sirijaca.

Asadove trupe, potpomognute saveznicima, polovinom juna su pokrenule veliku ofanzivu na grad Dera u kojem je 2011. godine počeo ustanak protiv diktatora Bašara al Asada. Istoimena provincija smatra se poslednjim bastionom opozicionih grupa.

Sirijska vojska, koju podržavaju Rusija i Iran, zauzela je više od polovine teritorije tog područja, navode mediji. Borbe se i dalje vode, bez obzira na to što se područje nalazi u tzv. „deeskalacionoj zoni“ koju su dogovorile SAD, Rusija i Jordan. Sirijske izbeglice sada traže zaštitu u blizini jordanske granice i Golanske visoravni koju je okupirao Izrael.

Izbeglice u očajnoj situaciji

Ali ti ljudi ne mogu dalje: i Izrael i Jordan zatvorili su svoje granice. Mali Jordan, već je prihvatio više stotina sirijskih izbeglica i navodi da neće dozvoliti ulazak u zemlju novim. U nedelju je izbeglicama koje se nalaze u blizini jordanske granice poslata medicinska pomoć.

Izrael od početka građanskog rata nije prihvatao izbeglice. Međutim, već pet godina se u izraelskim bolnicama pruža nega ranjenicima iz Sirije i dostavlja humanitarnu pomoć na drugu stranu granice. Sirijci koji dođu u to područje, očigledno se nadaju da će, zbog blizine Izraela, biti zaštićeni i da Asadove trupe taj region neće bombardovati. Ali – „to područje zvanično nije tampon-zona“, izjavio je portparol izraelske vojske.

Humanitarne organizacije upozoravaju da je situacija za ljude na istočnoj strani ograde veoma loša. „Oni su u očajnoj situaciji. Sve im nedostaje“, kaže Gal Luski, osnivač izraelske organizacije „Leteća pomoć“ i dodaje: „Nema dovoljno smeštaja, nema vode, hrane... Ljudi moraju da pronađu mesto na kojem će biti sigurni.“

Luskijeva humanitarna organizacija tesno sarađuje s izraelskom armijom, jer izraelski humanitarci ne mogu da pređu na drugu stranu. Izrael je od 2013. u svojim bolnicama, kao i u bolnicama na terenu, pružio medicinsku negu za više hiljada sirijskih ranjenika. Misija pod imenom „Dobar komšija“ dostavlja, između ostalog, i humanitarnu pomoć u sirijska područja.

Izraelska vojska je prošle nedelje saopštila da je nedavno na drugu stranu dostavila 300 šatora, kao i više tona životnih namirnica, lekova i odeće. „Više hiljada sirijskih civila, koji su pobegli od sukoba, žive u blizini izraelske granice u izuzetno teškim uslovima. Nemaju hrane, vode, struje i drugih neophodnih stvari“, navodi se u saopštenju te organizacije.

U izraelskim bolnicama zbrinuto je i nekoliko teško ranjenih Sirijaca. Ipak, Izrael generalno ne prihvata izbeglice. „I dalje ćemo čuvati našu granicu“, izjavio je izraelski premijer Benjamin Netanjahu. On je takođe dodao da će „humanitarna pomoć biti pružena koliko god je to moguće, ali da izbeglicama neće biti dozvoljen prelazak izraelske granice.“

Strogo čuvane granice

Izraelska vlada pokušava da deluje dugoročno, sagledavajući mogući scenario nakon okončanja borbi u susednoj provinciji. Izrael neprestano ponavlja da neće dozvoliti da se njenom području približe Asadovi saveznici – Iran i libanska milicija Hizbolah.

Dudi Hadar kaže da se stanovnici Golanske visoravni uzdaju u izraelsku vojsku. Njegov sin Karmel smatra da Izrael i dalje mora da ostane neutralan u konfliktu. „Odrasli smo kao neprijatelji. Mnogi nas mrze. I dalje bi trebalo da pružamo humanitarnu pomoć, ali naše granice moramo strogo da čuvamo.“

Između Izraela i Sirije de fakto vlada ratno stanje. Za mnoge Sirijce je bekstvo u područja koja je okupirao Izrael u suštini poslednja opcija, jer se Izrael smatra neprijateljskom zemljom. Sve dok ofanzive Asadovog režima budu trajale, hiljade Sirijaca i dalje će tražiti zaštitu u blizini izraelske granice. Izrael je tokom vikenda pojačao prisustvo svoje vojske na Golanskoj visoravni.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android