Parlament Crne Gore je u petak na Cetinju izglasao pristup NATO. Odluka je doneta jednoglasno, ali sa svega 46 glasova – ostalih 35 poslanika nisu prisustvovali sednici već su zajedno sa jednim brojem građana protestovali ispred parlamenta. Do zvaničnog pristupa vojnom savezu ostalo je samo da ugovor ratifikuje španski parlament, što se očekuje u narednih nekoliko sedmica.

Vodeća nemačka agencija dpa ocenjuje da je vojni značaj jadranskih luka Crne Gore daleko veći od značaja njene vojske. „Ruski oligarsi su poslednjih godina delimično za basnoslovne novce kupili velike delove pitoreskne crnogorske obale. I najveća industrijska postrojenja zemlje su svojevremeno bila u ruskim rukama. U međuvremenu Moskva pokušava da odgovori svoje građane od letovanja u ovoj tradicionalnoj turističkoj zemlji. Rusi su ubedljivo najveća grupa stranih gostiju. Nedavno je Moskva zabranila uvoz vina iz Crne Gore jer je navodno zagađeno pesticidima“, dodaje se u kratkom izveštaju agencije.

„Crnogorska vojska broji svega 2.000 ljudi, ali zemlja ima tako povoljan strateški položaj da omogućava NATO kompletan pristup Jadranu. Ostale države tog prostora, Albanija, Hrvatska i Italija, već su članice vojnog saveza", piše švajcarski Bazler cajtung. „Opozicija ne želi da prizna ratifikaciju ugovora i namerava da raspiše referendum o pristupanju NATO ukoliko dođe na vlast. Zemlja sa svojih 620.000 stanovnika je oduvek podeljena oko pitanja da li treba slediti zapadni kurs ili zadržati savezništvo sa pravoslavnim saveznicama Srbijom i Rusijom“, navodi list.

„Protivnici NATO podsećaju da je NATO 1999. bombardovao Jugoslaviju i da već zbog toga ne treba pristupati vojnom savezu. Šef vlade Marković je rekao da članstvo u NATO upravo obezbeđuje da se tako nešto nikada više ne desi Crnoj Gori", dodaje list iz Bazela.

U široj analizi, koju je juče objavio Noje cirher cajtung, poznavalac Balkana Andreas Ernst piše da ankete u Crnoj Gori pokazuju da je tek tesna većina građana za ulazak u NATO te da vlada nije htela da održi referendum. Dodaje da pristup za alijansu ima politički i strateški značaj: „Ovime NATO demonstrira da u principu nastavlja svoju politiku otvorenih vrata, uprkos ruskim protestima. Strateški, ulaskom malene države zapadni savez preuzima čitavu jadransku obalu. Kotorski zaliv je tradicionalno bio važna vojna luka austrougarske i, kasnije, jugoslovenske flote. Osim Srbije, Bosne i Makedonije, sada su sve države Balkana članice NATO. Na Kosovu NATO predvodi snage bezbednosti.“

Ernst piše da je Moskva pružala podršku opoziciji koja se protivi ulasku u NATO. „U poređenju sa Ukrajinom ili Bliskim istokom, Balkan je za Rusiju tek sporedna strateška scena. Ali Moskva svakako koristi sve širi prostor na Balkanu koji se otvara zbog paralisanog procesa proširenja EU.“ Rusija je, piše dalje, čak optužena za umešanost u pokušaj puča u Podgorici prošlog oktobra, što do sada nije potvrđeno. Opozicioni krugovi, dodaje Ernst, smatraju da je sve bila inscenacija na izborni dan koja je služila održavanju moći političke elite koja neprekidno vodi zemlju već četvrt veka.

„Njena glava je Milo Đukanović, pionir usmerene demokratije na Balkanu. Sudbinom svoje zemlje kormilari od 1991. u raznim funkcijama: čas kao premijer, čas kao predsednik, a danas kao šef partije. Politički je odrastao pod Miloševićem iz čije se senke izdvojio 1996. nakon rata u Bosni i nadalje se zalagao za raskid unije sa Srbijom. To ga je načinilo partnerom Zapada. Njegova šira familija je postala ekstremno bogata zahvaljujući profitabilnom preplitanju države i biznisa“, zaključuje Noje cirher cajtung.

priredio Nemanja Rujević