Hening Šulc, šef odeljenja za odnose s javnošću nemačke firme „Štibel eltron“ odnedavno se svakog dana nalazi sa svojim kolegama kod parkinga za bicikle ispred svog preduzeća. On tamo sa kolegama razgovara o biciklima na električni pogon, kapacitetu akumulatora i najboljim biciklističkim stazama.

„To je sjajna tema oko koje možeš da zapodeneš razgovor s ljudima iz drugih odeljenja“, kaže ovaj 48-godišnjak. Sportskog je duha i već godinu dana ponosni je korisnik jednog električnog bicikla koji mu je na raspolaganje stavila njegova firma. „Štibel eltron“ je proizvođač električnih bojlera i grejalica koji u nemačkom Holcmindenu zapošljava 2.000 radnika.

Sigurno da Šulc ne bi dolazio na posao običnim biciklom, jer živi čak 10 kilometara dalje. To bi mu, kaže, bilo previše stresno. Ali zahvaljujući električnom pogonu, on laganom vožnjom može ujutro da dođe do posla, a da se pritom ne oznoji. A na putu nazad može svoj e-bike da koristi i kao deo fitnes-programa. Poslodavac je za njega uzeo inače taj bicikl na lizing.

„Nismo računali s tolikom navalom“, kaže Kristijane Šefers, šefica kadrovskog odeljenja u „Štibel eltronu“. Od novembra prošle godine potpisano je 300 ugovora, većina njih za bicikle na električni pogon. „To nam je potvrda da je naša strategija da nudimo različite sadržaje za sport i zdravlje na radnom mestu ispravna“, kaže Šefersova.

Osim lizinga „službenih“ električnih dvotočkaša, zaposleni mogu da se odluče i za kurseve joge, pilatesa, gimnastike, treninge tenisa, fudbala, skvoša…

Fitness-program za zaposlenike

Ta firma iz Donje Saksonije nije izuzetak. Preduzeća srednje veličine u Nemačkoj sve više se aktivno brinu za zdravlje svojih radnika. Demografski razvoj i nedostatak kvalifikovane radne snage na tržištu. Primorali su poslodavce da na svoje zaposlene gledaju kao na vredno blago. Veliki koncerni odavno su integrisali menadžment zdravlja svojih kadrova u radnu svakodnevicu, ali manja preduzeća tek odnedavno su otkrila prednosti teretane i traka za trčanje na radnom mestu.

Sprave poput sobnog bicikla ili traka za trčanje mogu da budu od pomoći za akutne probleme sa kičmom ili fizičkom kondicijom, i preventivno da deluju protiv visokog krvnog pritiska i dijabetesa. Jedan od najvećih evropskih proizvođača opreme za fitnes „Sport Tiedje“ ostvaruje 15 odsto prometa prodajom sprava preduzećima.

„Šefovi tih firmi obično nas pitaju šta im je potrebno kao osnovna oprema“, kaže Kristijan Grau, direktor te firme sa sedištem u Šlezvigu. Za opremu prostora od 40 kvadratnih metara da 3 do 4 sprave u njemu, potrebno im je, kaže, oko 10.000 evra. „Omiljeni su veslački ergometri, eliptični trenažeri i multifunkcionalne sprave za vežbanje sa tegovima.“ Grau preporučuje da se pre kupovine sprava razgovara sa radnicima i da se napravi odgovarajuća analiza potreba i interesovanja.

I još jedan trend je veoma aktualan: sastanci u pokretu. Oni se održavaju za stolovima ispod kojih su trake za trčanje. „Tako sastanci traju kraće, a učesnici su koncentrisaniji“, objašnjava Grau. Vrlo praktična sprava je traka za trčanje i hodanje integrisana u radni sto (naslovna fotografija) na kojoj se, bez većeg napora, u kancelariji tokom radnog vremena može napraviti 10.000 koraka dnevno.

Aktivniji radnici su i produktivniji

„Proširila se priča da su radnici koji treniraju u teretani produktivniji i aktivniji na poslu“, kaže Morix Fibig, menadžer jednog fitnes-studija u Hamburgu. Dve filijale tog studija nalaze se u Šancenfirtelu, četvrti sa brojnim poslovnim zgradama, ali i u Barenfeldu, u fabrici marcipana.

Kaže da su radnici firmi važna ciljna grupa u njegovom poslu i da na njih otpada četvrtina prometa. Specijalnost njegovih trenera su individualizovani fizički treninzi i saveti za zdravu ishranu. Sve to spada u pojam: funkcionalni trening.

„Većina zaposlenih nam dolazi s bolovima u leđima i problemima s kolenima“, kaže Fibig. To su posledice dugog sedenja. „Mi im ciljanim vežbama jačamo muskulaturu donjeg dela leđa i kontrolisanim vežbama savijanja suzbijamo bol u kolenima.“

Važno i psihičko zdravlje

Prema aktuelnom izveštaju nemačkog zdravstvenog osiguranja AOK, zaposleni u Nemačkoj zbog bolesti ne odlaze na posao u proseku 12 dana godišnje. Oni koji su na bolovanju zbog psihičkih problema, u proseku sa posla izostaju 26 dana u godini. „To je previše za jedno preduzeće srednje veličine“, ukazuje Erdvig Holste, direktor firme koja posreduje menadžere za prelazni period – dok su zaposleni na bolovanju, mora se organizovati zamena, u suprotnom posao ostaje neobavljen. „Za manja preduzeća je i jedno i drugo problem. To dovodi do minusa u poslovanju i opterećuje zdrave radnike.“

Holste je za potrebe studije „Interim Leadership – zdravi i uspešni“, zajedno sa Univerzitetom „Helmut Šmit“ u Hamburgu sproveo anketu među 900 ljudi na rukovodećim položajima. Pitali su ih o njihovom psihičkom i fizičkom zdravlju. To istraživanje dovelo ga je do zaljučka da je zdravlje tesno povezano s motivacijom i psihičkom otpornošću. „Fascinantno je da su oni menadžeri i članovi njihovih timova koji svoj rad smatraju smislenim, bolesni samo 9 dana u godini“, kaže Holste. Onaj, pak, ko ne vidi smisao u svom poslu, ko ne može na njemu dalje da se razvija, na bolovanju je 19 dana u godini.

Kako onda da radnici i šefovi koji više nemaju neki cilj pred očima mogu ponovno da budu motivisani i produktivni? Holste tvrdi da menadžeri na određeno vreme mogu da „uskoče“ na šest, osam ili 12 meseci i tako premoste tu pukotinu. „Ti šefovi na određeno vreme moraju da motivišu tim i potrebni su im zdravi saradnici. U suprotnom ne mogu ništa da postignu.“

Sledeći korak šefice kadrovskog odeljenja u „Štibel eltronu“ Kristijane Šefers je zato da ubuduće fokus ne bude na tome koliko su njeni radnici bili na bolovanju, već na tome da ostanu zdravi.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android