Pokazala je hrabrost i platila to životom: za mnoge ljude, Tugdže A. je postala simbol civilne odvažnosti i dostojanstva. Pokušala je da pomogne dvoema devojkama koje su maltretirali nasilnici. Malo kasnije joj je jedan od njih zadao udarac od kojeg je pala na beton i zadobila smrtonosne povrede glave. Umrla je u bolnici, dva dana kasnije – zaustavljen je rad aparata koji su je veštački održavali u životu kada je bilo sigurno da su funkcije mozga otkazale.

„Tužno je čitati da mladi ljudi poput Tugdže gube život zato što su ispoljili civilnu hrabrost. Počivaj u miru“, napisala je jedna korisnica Tvitera. Na društvenim mrežama su stotine ljudi izrazile žalost zbog ove tragedije – i još uvek to čine.

Na fudbalskoj utakmici 30. novembra, igrač Ajntrahta iz Frankfurta Haris Seferofić pokazao je da fudbal može biti više od sporta. Gol koji je postigao protiv Borusije iz Dortmunda proslavio je posebnim pozdravom: podigao je dres ispod koga se ukazala bela majica sa nstpisom: „Tugdže = #civilna hrabrost, #anđeo, #hrabrost, #poštovanje“.

Mnogi turski mediji su fascinirani solidarnošću i saučešćem koje su pokazali građani Nemačke povodom ovog tragičnog događaja. „Nemačka javnost je šokirana“, piše turska novinska agencija; dnevnik Sabah je objavio naslov: „Hrabra turska devojka u Nemačkoj“. U listu Turkije piše: „Hvala, Tugdže, volimo te!“. Sada i novine u Australiji, SAD i Latinskoj Americi pišu o hrabrom postupku ove studentkinje.

Krst zasluga za Tugdže?

Na portalu change.org je već više od 135.000 ljudi iz čitavog sveta potpisalo internet-peticiju u kojoj se traži da Tugdže posmrtno dobije Krst zasluga za Nemačku – odlikovanje koje dobijaju ljudi koji su pokazali posebnu hrabrost u svakodnevici. Nemački predsednik Joahim Gauk, koji je lično izrazio saučešće roditeljima preminule devojke, rekao je da će zaista razmotriti tu mogućnost.

„Civilna odvažnost je nešto što se može naučiti, ali ona je i proces učenja koji traje ceo život“, smatra Kaj Jonas, socijalni psoholog Univerzirteta u Amsterdamu. Onaj ko dokazuje civilnu hrabrost, uvek ponešto i rizikuje. „Ono što je učinila (Tugdže) bilo je vanserijski hrabro“, rekao je ovaj stručnjak za DW: „Gajim veliko poštovanje za njen postupak.“

Ne postoji formula za delanje u takvim situacijama, naglašava Jonas, dodajući da najčešće nije potrebna primena fizičke sile: „Niko ne mora da postane socijalni Rambo, niko ne mora da se umeša u situaciju, svako treba da to čini u skladu sa sopstvenim mogućnostima. Ponekad se ljudi ne usuđuju da se umešaju. Ali, i tada svako može da bude dobar svedok, pozove policiju ili se obrati drugim ljudima. I to može biti civilna hrabrost.“

Poruka: gledamo šta se dešava

U idelanom slučaju, pomagači ne delaju sami, već traže saveznike. No, ako treba zaista brzo nešto učiniti, najbolje je obratiti se najpre žrtvi i ignorisati nasilnika, odnosno, ponašati se kao da situacija nije kritična, reći, na primer: „Dugo se nismo videli“. Cilj je da se na taj način žrtva zaštiti, izvuče iz situacije i dovede na sigurno mesto. „U autobusu ili tramvaju jednostavno mogu da sednem pored žrtve, da tako stvorim neku vrstu zaštitne barijere, pa da onda stupim u razgovor sa žrtvom i tako pred nasilnika postavim i drugu barijeru“, kaže Jonas.

Najvažnije je postarati se o žrtvi koja je najčešće uplašena ili skamenjena i ne zna šta treba da radi: „Većina je u tom trenutku iznenađena. Čovek se nađe u magnetnom polju agresora i nema mogućnost da razmišlja o opcijama za delanje ili da prepozna moguće puteve izlaza iz te situacije“, kaže ovaj stručnjak: „Zato je važno da onaj ko se umeša, pokaže žrtvi šta treba da radi, naime: da pođe sa njom, da napusti kritičnu situaciju.“ Pogrešno bi bilo govoriti o samoj situaciji – to bi provociralo dalje nasilje i eskalaciju sa neizvesnim ishodom.

Tugdže je umrla zato što se umešala i to bez pesnica i nasilja. Situacija je i pored toga eskalirala i to – smrtonosno. Osumnjičeni počinilac je u istražnom pritvoru. Sada je policija u Ofenbahu našla i dve devojke za kojima je tragala danima – one su važne svedokinje i već su saslušane. Kažu da se dosad nisu javljale jer nisu smatrale da se pozivi policije tiču baš njih.