Posle višednevnih pregovora u Ženevi, predstavnici pet zemalja koje u Savetu bezbednosti UN imaju pravo veta, SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija, Francuska i Nemačka (5+1) postigle su noćas dogovor sa delegacijom iz Teherana, kojim će privremeno biti okončan dugogodišnji spor.

"Postignutim dogovorom se dobilo na vremenu za postizanje konačnog rešenja atomskog spora”, izjavila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Katrin Ešton. Američki predsednik Barak Obama je izjavio u Vašingtonu da je privremeni dogovor važan korak za konačno rešenje nuklearnog pitanja mirnim putem.

Nova runda pregovora je počela u sredu. Ministri spoljnih poslova zemalja članica grupe 5+1 su se pregovaračima priključili u subotu.

SAD i saveznici sumnjaju da Iran teži da napravi atomsku bombu, što Teheran kategorički negira. U sporu oko iranskog atomskog programa UN i zapadne zemlje su Iranu uvele sankcije koje znatno utiču na privredu te islamske republike.

Iran smanjuje obogaćivanje uranijuma

Postignutim dogovorom je predviđeno da se Iranu ukinu određene sankcije. Navodi se da će Teheranu biti odobrene finansijske olakšice u iznosu od sedam milijardi dolara i da će mu ponovo biti dozvoljena prodaja naftnih derivata i plemenitih metala.

Zauzvrat, Iran u narednih šest meseci mora da obustavi pojedine atomske aktivnosti. Prema američkim navodima, zemlja se obavezala da će obogaćeni uranijum, koji je do sada obogaćivan 20 posto, razblažiti tako da se ne može upotrebiti u vojne svrhe. Visoko obogaćeni uranijum se može koristiti kako za proizvodnju energije, tako i za proizvodnju atomskog oružja. Takođe je dogovoreno da se ne prave nove centrifuge za obogaćivanje uranijuma.

Iranski ministar spoljnih poslova Mohamed Džavad Zarif ocenio je da je reč o važnom uspehu, ali je to ipak samo prvi korak. "Formirali smo zajedničku komisiju koja će nadgledati sprovođenje našeg dogovora. Nadam se da će dve strane moći da napreduju i tako obnove poverenje“, rekao je Zarif. Iranski predsednik Hasan Rohani je pozdravio dogovor u Ženevi. On je preko Tvitera poručio: “Konstruktivni angažman u vezi sa neumornim naporima pregovaračkog tima otvara nove horizonte”.

Zapad hvali, Izrael kritikuje

Nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele je postignuti dogovor nazvao "zaokretom“. „Približili smo se našem cilju, sprečavanju naoružavanja Irana. Posle desetogodišnjih pregovora, zatišja i konfrontacija, danas smo prvi put postigli politički dogovor za prvi supstancijalni korak“, rekao je Vestervele.

Američki ministar spoljnih poslova Džon Keri rekao je novinarima "da će posle ovog dogovora svet, Izrael i naši partneri u regionu biti bezbedniji“. Njegov francuski kolega Loren Fabius je dogovor nazvao važnim korakom napred za bezbednost i mir. "Dogovor je potvrdio pravo Irana na mirnodopsko korišćenje atomske energije, ali isključuje svaku mogućnost pravljenja atomske bombe“, rekao je Fabius.

Izrael je ocenio da su velike sile i Teheran u Ženevi postigle "loš dogovor" o iranskom nuklearnom programu, saopšteno je iz kabineta izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

"To je loš dogovor koji Iranu pruža tačno ono što je želeo: značajno ublažavanje sankcija i nastavak dela nuklearnog programa", piše u saopštenju objavljenom nekoliko sati nakon postizanja dogovora.

Ministar spoljnih poslova Avigdor Lieberman je izraelskoj novinskoj agenciji rekao da se radi o "najvećoj diplomatskoj pobedi Irana u poslednjih deset godina“. Jasno je da dogovor dozvoljava Teheranu da i dalje obogaćuje uranijum. To će u regionu dodatno podstaći trku u naoružavaju. Ministar za strateške poslove Juval Steinic kaže da će privremeni dogovor otežati postizanje dugoročnog dogovora.

Izraelski ministar ekonomije Naftali Benet izjavio je da dogovor iz Ženeve ne obavezuje Izrael i da Izrael ima pravo da se brani. "Iran preti Izraelu i Izrael ima pravo da se brani", rekao je Benet.

Autori: Mehmed Smajić, (dpa, afp)

Odg. urednica: Dijana Roščić