Svakog ponedeljka ujutru Dragan Marić tuži nekog državnog funkcionera zbog toga što „lažu i varaju narod". I tako već više od mesec dana. Prvu tužbu podneo je protiv premijera Aleksandra Vučića, a potom su tužbe stigle i predsednici Narodne skupštine Maji Gojković, Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, gradonačelniku Beograda Siniši Malom i narodnom poslaniku Aleksandru Martinoviću, dok je ministra policije Nebojšu Stefanovića Marić tužio već dva puta.

Sve tužbe inspirisane su slučajem Savamala, kada je u noći nakon izbora prošle godine u toj beogradskoj četvrti, prema izjavama očevidaca i snimcima, tridesetak maskiranih osoba bagerima rušilo objekte u Hercegovačkoj ulici, vezivalo ljude i oduzimalo im lične stvari, nakon čega je usledio i niz uličnih protesta u organizaciji Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“.

Od državnih funkcionera Dragan Marić traži naknadu nematerijalne štete zbog povrede dostojanstva i duševnog bola, zato što su ga kao građanina lagali u vezi sa tim slučajem. „Stalno sam postavljao pitanje zašto nema pravne akcije, zašto čekamo tužilaštvo i onda mi sine: izabrani predstavnici naroda u redovima izvršne, zakonodavne i sudske vlasti ne smeju da lažu i varaju narod i to je postao osnov svih mojih tužbi – laž i prevara“, priča Marić za DW.

U tužbama podseća da su premijer i ministri položili zakletvu pred parlamentom da će govoriti istinu, ali uprkos tome iznose neistine. Zbog „laži i prevara", Marić traži odštete u visini od 15 do 20 miliona dinara, ali mu iznos, kaže, nije bitan, već samo da tužba uđe u sudsku proceduru. „Pokušavam da izađem iz opšteg ludila. Moja koža nije na prodaju, ali sam tužan zato što niko pre mene nije to uradio. Gde je ta akademska zajednica, gde su te nevladine organizacije, gde je inteligencija, gde su advokati, studenti?"

Policija ne mrda

Zahvaljujući Marićevoj istrajnosti, javnost u Srbiji saznala je ime postupajućeg tužioca u slučaju Savamala, ali tek nakon intervencije Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Tužilaštvo je, prema sopstvenim tvrdnjama, policiji uputilo četiri zahteva za prikupljanje neophodnih podataka, a potom i urgenciju. Po tim zahtevima, koliko je javnosti poznato, policija i dalje nije postupila. „Kad organ vlasti od kog tužilaštvo traži podatke ćuti, onda je to čin ometanja pravde, a tužilac je dužan da obavesti nadređenog, nadležni odbor parlamenta i ministra pravde. Tražio sam kopije tih dokumenata kao dokaz da su to učinili“, priča Marić. Uprkos brojnim pokušajima, DW nije uspeo da dobije komentar iz Državnog veća tužilaštva.

Tužilaštvo ćuti, jer nema dovoljno prostora da samostalno deluje, kaže za DW Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), ali dodaje da nisu još uvek iscrpljena sva pravna sredstva. „Kada smo u nekim drugim slučajevima imali neaktivnost tužilaštva, obraćali smo se Ustavnom sudu, i tako pravili put ka Evropskom sudu za ljudska prava, od kog možemo tražiti da utvrdi odgovornost u ovom slučaju“, skicira Antonijević mogući epilog.

Prijave u fiokama

Na ćutanje pravosudnih organa ne ćuti ni Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd", koja je poslednja dva protesta završila pred vratima Tužilaštva u Katanićevoj ulici u Beogradu. Sve je duža lista postupaka koje pokreću zbog Beograda na vodi i rušenja u Hercegovačkoj, ali ti predmeti, kažu, stoje u fiokama. Prijave protiv njih i tužbe protiv medija se, s druge strane, ekspresno rešavaju.

Suđenje po tužbi ministra policije Nebojše Stefanovića protiv nedeljnika NIN zbog teksta „Nebojša Stefanović, glavni fantom iz Savamale“ završeno je za svega mesec dana, i to u korist ministra policije. Članovi Inicijative idu s ročišta na ročište zbog više od 20 prekršajnih prijava – zbog neprijavljenih javnih skupova, prljanja javnih površina, saobraćajnih prekršaja u vezi sa protestima, lepljenja reklamnog materijala.

Za prekršaje priznaju krivicu, ali za krivičnu prijavu zbog napada na policajca za vreme protesta tvrde da je nameštena. „Nikakav napad se nije dogodio, mislimo da policajac nije ni povređen. Njemu su spale naočare, mi smo ih kasnije vratili i na snimcima koje razne medijske kuće poseduju, to se jasno i vidi. Jedini napad koji se dogodio jeste kada je obezbeđenje gradonačelnika razgrnulo demonstrante i ušlo unutra“, priča Radomir Lazović iz Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd".

Inicijativa je ranije podnosila prijave zbog neovlašćenih radova, nelegalnih gradilišta, (ne)postupanja građevinskih inspektora, a potom i zbog nepostupanja policije i brojnih pretnji, među kojima su i one koje su im uputili pojedini narodni poslanici. Razrađenim mehanizmom, u kojem veliku ulogu imaju režimski mediji, kažu, stvara se atmosfera mržnje u kojoj se pretnje šalju putem društvenih mreža, ali se i fizički nasrće, dobacuje i vređa na ulici. Time se, pričaju aktivisti Incijative, niti ko bavi niti imaju informacije o tome šta se s njihovim prijavama događa. „Čak i banalno pitanje koje smo postavili – da li nam pristupaju podacima na telefonima – označeno je kao državna tajna i sad smo u limbu odgovaranja na zahteve i dodatnih pojašnjenja. To što ne možemo da dobijemo odgovor, govori nam jasno da jesmo praćeni“, priča za DW aktivista „Ne da(vi)mo Beograd" Dobrica Veselinović.

On dodaje da sav pritisak ipak ne može da uguši borbu za istinu. „Ako postupate u skladu s onim u šta verujete, onda nema potrebe da se plašite. Ta borba nije normalna, ali je u Srbiji očekivana, a na nama je da pokažemo da su sve to laži i da u tome istrajemo“, kaže Veselinović. Njegov kolega Radomir Lazović dodaje i da mu sve to daje još veću energiju. „Posebno to što vidim da se užasno plaše i da, kako su protesti veći, tako oni gore stvari rade. Sve to i kod nas i kod drugih ljudi stvara osećaj prkosa i potpuno verujem da smo na dobrom putu“, zaključuje Lazović.

Buđenje međunarodne zajednice

U iščekivanju sudske istine, jedini zvanični izveštaj stigao je od Zaštitnika građana, koji je ocenio da slučaj Savamala ilustruje celokupno stanje ljudskih prava u Srbiji. U njegovom izveštaju navodi se da je u noći rušenja prekršeno pravo građana na slobodu i bezbednost, nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta i imovinu, ali i pravo na zakonit i pravilan rad organa javne vlasti.

Na istom tragu je i međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnal, koja je slučaj Savamala uključila u svoj Godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u svetu za 2016. Godinu (objavljen u sredu, 22. februar). U delu koji govori o Srbiji se, kao i u izveštaju Zaštitnika građana, navodi da je u noći rušenja u Hercegovačkoj ulici izostala reakcija policije u trenutku kada su građani bili ugroženi i pozivali pomoć, i podvlači da su objekte nasilno rušila maskirana lica. Amnesti internešnal u Izveštaju pominje i ulične proteste na kojima su građani tražili odgovornost predstavnika vlasti, ali i tužbu ministra Stefanovića protiv nedeljnika NIN, navodeći da je taj postupak okončan negativno po medij, uz pozamašnu novčanu kaznu.

„Svaki izveštaj međunarodnih organizacija proizvodi efekte i nažalost snižava ugled koji naša država ima u svetu“, konstatuje Milan Atnonijević. „Izveštaj Amnesti internešnala je dokument koji se čita, koji daje sliku zemlje i ima svoju težinu. On je jasan signal vlastima da moraju promeniti ponašanje, izvući glavu iz peska i jasno ukazati na odgovorne za ova kršenja prava građana, makar oni bili i iz njihovih redova. Izveštaj je i jasno upozorenje da se neće tolerisati rušenje vladavine prava", objašnjava Antonijević.

„Tačno se zna šta se dogodilo"

Rušenjem vladavine prava u Srbiji ovih dana se bavio i Evropski parlament. Izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister predstavio je početkom januara poslanicima Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Izveštaj o napretku Srbije, u kojem se navodi da se „uzimaju u obzir kontroverzni događaji u beogradskom kvartu Savamala i poziva na brzo rešenje".

Na takav tekst članovi nekoliko poslaničkih grupa podneli su amandmane. Hrvatski poslanik Jozo Radoš predložio je da Evropski parlament u Izveštaju jasno osudi događanja u Savamali, odbijanje policije da građanima pruži zaštitu i odbijanje nadležnih da sprovedu istragu i kazne počinioce. „Tražim izbacivanje reči kontroverzan, jer tu nema nikakve kontroverze i tačno se zna šta se dogodilo", priča Jozo Radoš za DW. Dodaje da bi u konačnoj formulaciji trebalo navesti i sumnju na kršenje normi pravne države i povezanost vlasti s kriminalnim miljeom. „Vrlo je bitno da građani Srbije znaju da se za njihove probleme čuje van granica Srbije, da Evropska unija oštro osuđuje svaki incident u kojem se državne institucije koriste u političke ili kriminalne svrhe“, kaže Radoš.

Amandmane koje su poslanici podneli izvestilac će prvo usaglasiti sa Sekretarijatom Odbora, kako bi se došlo do teksta takozvanih kompromisnih amandmana – konciznih, ali sadržajno sličnih podnetim poslaničkim amandmanima. Kako je za DW rekao Moric Ditmajer, portparol Dejvida Mekalistera, amandmani na deo Izveštaja u kojem se govori o slučaju Savamala biće sadržani i u kompromisnim amandmanima, ali će odluka o konačnom tekstu biti doneta na narednom zasedanju Odbora 27. februara. O konačnoj verziji evropski poslanici će se izjašnjavati sredinom marta na plenarnoj sednici u Strazburu.