Porodica Anemari Elkan odučila je 1938. da napusti Nemačku. Preselili su se u Veliku Britaniju, Anemari se udala za jednog Britanca i njen sin Džon Jarnold jedan je od najpoznatijih britanskih onkologa.

Nakon referenduma o Bregzitu, Džon je odlučio da ojača veze s kontinentom. Podneo je zahtev za nemačko državljanstvo. Uz zahtev je priložio i mnoštvo fotografija svoje majke, uključujući i fotokopiju njenog nemačkog pasoša.

Sve je u početku ukazivalo na to da će Džon dobiti nemački pasoš – u skladu sa članom 116 nemačkog Osnovnog zakona (Ustava). Taj član, naime, garantuje svima onima koji su izgubili nemačko državljanstvo zbog nacističkog progona, kao i njihovim potomcima, da će dobiti nemačko državljanstvo. Ali stvari su se zakomplikovale.

Nije usamljen slučaj

Nakon 18 meseci, Džon Jarnold je od nemačke ambasade u Londonu dobio pismo u kojem mu ga informišu da je njegov zahtev odbijen. Razlog: Džonov otac je Britanac. Poreklo njegove majke očigledno ne igra neku ulogu. U obrazloženju stoji da je njegova majka odbacila svoje državljanstvo u trenutku kada se udala za Džonovog oca Nevila. „Naravno da sam bio razočaran, jer očigledno da u nemačkom Ustavu ne postoji polna ravnopravnost“, kaže Džon Jarnold za DW.

Njegov slučaj nije usamljen. Nekoliko stotina sličnih zahteva je odbijeno. Obrazloženje vlasti slično je kao i ono u Džonovom slučaju: tvrde se da su potomci dobrovoljno odbacili nemačko državljanstvo, doduše nakon dolaska nacista na vlast, ali pre zvaničnog početka progona 1941. Pravno gledano, to znači da su oni koji su pre 1941. odbacili nemačko državljanstvo, to učinili dobrovoljno.

To se graniči sa cinizmom, jer da potomci onih koji danas traže državljanstvo nisu pobegli pre 1941. i time izbegli sigurnu smrt, danas ne bi ni postojali. Članovi Džonove porodice koji nisu pobegli, završili su u gasnim komorama.

Frustracije zbog odbijanja dovele su do osnivanja grupa kao što je „116 Exclusion Group“. Ta grupa bori se za promenu nemačkog Zakona o državljanstvu.

Uspesi lobiranja

Grupa za sada okuplja 140 članova koji žive širom sveta, od Južnoafričke Republike, do Novog Zelanda. Takođe, grupa ne okuplja samo potomke izbeglica, već i članove prve generacije.

„Bili smo u Nemačkoj i privukli smo pažnju svih parlamentarnih stranaka s izuzetkom Alternative za Nemačku (AfD)“, kaže Feliks Kaučman, jedan od članova „Grupe 116“. On kaže da mnogi poslanici u Bundestagu uopšte nisu bili svesni da taj problem postoji, ali i da su obećali podršku.

Putovanja u Nemačku urodila su plodom: nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova najavilo je izmene postojećeg Zakona o državljanstvu kako bi se ubuduće izbegle greške u odnosu prema potomcima žrtava nacionalsocijalizma.

Korak u pravom smeru?

„Grupa 116“, međutim, ima primedbe na sporost procesa. „Za mnoge naše članove koji su prešli 80. godinu života, dvogodišnje čekanje jednostavno je suviše dugo“, kaže Kaučman. On smatra da je izmena samog Ustava jedino pravo rešenje. Time bi se, smatra, izbegle različite interpretacije. U tome on ima podršku stranke Zeleni.

Džon Jarnold odlučio je da do državljanstva dođe preko redovnog zakona o državljanstvu. Njegova supruga je Nemica i njegovo poznavanje jezika je više nego solidno. I on se nada da će na kraju doći do promene ustava. „Promena bi bila i zakasnelo priznanje za moju majku koja je čitavog svog života pokazivala hrabrost“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android