Na 101. Kongresu nemačkih katolika u Minsteru koji počinje ove srede (9.5.) očekuje se rekordni broj posetilaca: dolazi ih 50.000, mnoštvo je ministara, dolazi i kancelarka i strani političari. Ali, najveću pažnju izazvao je tek jedan od oko 1.000 učesnika Kongresa: Centralni savet katolika Nemačke (ZdK) pozvao je i poslanika u Bundestagu Folkera Minca da učestvuje u raspravi o odnosu države i crkve, na koju su pozvani i predstavnici svih ostalih stranaka u nemačkom parlamentu. Ali Minc je član Alternative za Nemačku (AfD), stranke koja ne krije svoju netrpeljivost prema strancima.

- pročitajte još: Pet godina „alternative“ u Nemačkoj

Organizatori su, inače, i tokom prethodnog Kongresa koji je održan u Lajpcigu, bili suočeni s kritikama – zato što nisu pozvali nikog iz te stranke. Na kraju krajeva, stranka AfD je već tada bila prisutna u čitavom nizu nemačkih pokrajinskih parlamenata, što znači da su za nju glasali i građani – odnosno vernici. A od maja je AfD i u Bundestagu, pa se sa stavovima te stranke ne mora slagati, ali se mora razgovarati.

„Bilo bi bolje da se drži etike“

Ipak, crkvene organizacije – pre svega mladih – bile su zaprepašćene zbog tog poziva. U studentskom Minsteru postoji veliki otpor AfD-u – ovog februara su, recimo, održani protesti koji su okupili više od 8.000 učesnika, protiv novogodišnjeg doručka AfD u gradskoj većnici Minstera.

Predsednik Centralnog saveta katolika Tomas Šternberg je za javni servis WDR obrazložio taj poziv činjenicom da su pozvani predstavnici svih stranaka u Bundestagu, a tamo je, „na žalost Božju“, kako je rekao Šternberg, i AfD. „Ako bismo sada otkazali poziv jednoj stranci izabranoj za Bundestag, onda će AfD ponovo da se predstavlja kao nekakva žrtva i neće biti kraja vrištanju i protestima“, smatra predsednik Saveta.

- pročitajte još: Politika i religija: večna svađa

Publicista Andreas Pitman upozorava da zadatak crkve i jeste da bude uz žrtvu protiv koje se vodi hajka. Ali to nije AfD, nego oni protiv kojih ta stranka deluje: „Crkva nije nikakav tok-šou i ne funkcioniše na načelima političke integracije. Onaj ko na pozornicu katoličke crkve pozove nekoga ko ruši tabue, taj doprinosi rušenju hrišćanske etike. A tu bi crkvi bilo pametnije da se jasno distancira“, smatra autor knjige „Koliko je Nemačka katolička“.

Kada ćemo konačno naći mir?

Parola ovog kongresa – „Potraga za mirom“ – nastala je i kao znak sećanja na dugi i krvoločan verski rat koji je okončan upravo u Minsteru: ali to je bio Tridesetogodišnji rat između katolika i protestanata koji je počeo pre tačno 400 godina i bio okončan Vestfalskim mirom potpisanim u tom gradu 1648.

I danas taje potraga za mirom, između ostalog i kroz inicijative pape Franje. Zato na ovaj Kongres dolazi i dobitnik Nobelove nagrade za mir, predsednik Kolumbije Huan Manuel Santos, pa zbog toga moraju da dođu i predsednik Nemačke, Frank-Valter Štajnmajer, nemačka kancelarka Angela Merkel, čitav niz ministara njene vlade, tri predsednika pokrajinskih vlada i mnogi predsednici političkih stranaka.

Potraga za mirom je u Minsteru nešto sasvim konkretno, jer ne tako davno je baš u tom gradu po svemu sudeći psihički poremećena osoba namerno autom uletela u gomilu ljudi. Najpre se mislilo da je reč o terorističkom napadu – a to je u svakom slučaju prisililo organizatore Kongresa da pooštre mere obezbeđenja. Neposredno pred početak, program Kongresa dopunjen je i raspravom o antisemitizmu danas, ali i pored svih tih aktuelnih problema, nemački katolici se naviše uzbuđuju oko pitanja koje bi više pristajalo 17. veku: da li bračni parovi u kojima je jedan partner katolik, a drugi protestant, mogu nekako zajednički da prisustvuju misi?

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android