Procenjuje se da potrošači svake godine gube oko dvanaest milijardi evra, jer kupuju nove proizvode umesto da svoje stare daju na popravak. A i otpad koji se tako stvara takođe je veliki problem. „Prema proračunima Evropske komisije, svake godine nastane oko 35 miliona tona otpada samo zato što se proizvodi prerano bacaju, umesto da se popravljaju“, kaže poslanik u Evropskom parlamentu Rene Repasi iz redova nemačkih socijaldemokrata (SPD). „To pokazuje kakav potencijal se krije u pravu na popravak“, kaže on.

Prema ocenama Evropskog parlamenta, taj potencijal trebalo bi iskoristiti uz mnoge podsticaje. Prodavci ili proizvođači dužni su da ponude besplatan popravak u okviru zakonskog garantnog roka, osim ako je to skuplje od zamene, zaista nemoguće ili veoma nepraktično za potrošače. Ako proizvod ne može da se popravi, proizvođači mogu da ponude obnovljeni uređaj. Ako popravak traje predugo, potrebno je obezbediti zamenski uređaj.

-pročitajte još: Gradsko jezgro: Odlaze potrošači, dolaze ljudi?

Planirano produženje garancije nakon popravka

„Želimo da zagarantujemo pristup rezervnim delovima ili uputstvima za upotrebu i dijagnostičkim alatima za sve, uključujući i manje radionice. Takođe ćemo produžiti garantni rok za godinu dana ako je proizvod popravljen“, kaže političarka Zelenih i predsednica Odbora za tržište Evropskog parlamenta Ana Kavacini. „To je veliki podsticaj za potrošače da poprave svoj proizvod.“

Uredba se odnosi na velike kućne aparate kao što su frižideri i veš-mašine, ali i na pametne telefone, tablete i bicikle. Svako ko želi da dâ svoj bicikl na popravak nakon isteka garantnog roka, on ima pravo na to. „Ali popravak naravno nije besplatan“, podseća poslanik nemačkih demohrišćana (CDU) u Evropskom parlamentu Andreas Švab. „Proizvođači i trgovci moraju da obezbede da njihovi proizvodi budu dizajnirani tako da ih je lako popraviti. To se odnosi i na softver i na hardver. Mora biti moguće da se ugrade rezervni delovi sve dok to ne podrazumeva preterane troškove.“

-pročitajte još: Rast cena: šta očekuje potrošače?

Popravak ima prednost nad kupovinom novog

Potrošači koji budu želeli da poprave na primer svoj pokvareni usisivač, mogu to da urade direktno kod proizvođača tokom garantnog roka, a on je dužan da ga popravi u okviru tog vremena. Alternativno, popravke mogu da obavljaju i nezavisne radionice. Njima moraju da budu dostupni rezervni delovi i uputstva za popravak tokom očekivanog veka trajanja proizvoda. Evropski parlament želi da zabrani praksu koja ometa popravke, kao što je serijalizacija rezervnih delova. Proizvođači ubuduće više neće smeti da odbijaju popravke ako je proizvod već popravljen van mreže ovlašćenih distributera.

Državama-članicama EU ostavljena je sloboda odlučivanja da li će podsticati popravke finansijski, kroz vaučere npr. ili nacionalne fondove za popravke.

Oprez pri onlajn-kupovini

Kavacini naglašava: „Razmatrajući pravo na popravak bavili smo se i pitanjem internet-tržišta. Nažalost, nismo uspeli da obezbedimo većinu u parlamentu i učinimo ih odgovornijim ako ne mogu da imenuju nekoga ko je odgovoran za popravak. To ostavlja prazninu za potrošače koji naručuju onlajn iz trećih zemalja.“

Nakon glasanja, Parlament i države članice EU još moraju da se dogovore o konačnoj verziji zakona. Očekuje se da bi nova odredba mogla definitivno da bude usvojena pre evropskih izbora u junu sledeće godine.

pf/za (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.