Oko 35.000 Amerikanaca stacionirano je još uvek u više američkih baza u Nemačkoj. Na vrhuncu Hladnog rata bilo ih je deset puta više. Sada predsednik Sjedinjenih Država, Donald Tramp želi da iz zemlje svojih predaka povuče još deset hiljada vojnika. Barem tako pišu mediji koji se pozivaju na predstavnike američke vlade.

Portparol Vlade Nemačke, Štefen Zajbert u početku uopšte nije video razlog da se reaguje. „Ako postoje zvanične informacije onda možemo to i da komentarišemo. Medijski napisi za nas nisu razlog.“ Zajbert je uradio isto što i njegova šefica, Angela Merkel rado radi u takvim slučajevima. Umesto da na takve pretnje, barem ih tako vide političari koji se bave bezbednošću, oštro odgovori, on je hvalio angažman američkih trupa u „okviru Nato saveza za našu bezbednsot“.

„Kolosalna greška"

Čak iako ništa zvanično još nije stiglo iz Vašingtona, vest je izazvala pometnju u političkom Berlinu. Demohrišćanin, Peter Bajer koordinator za transatlantske odnose smatra da bi ovakvo jedno povlačenje trupa „uzdrmalo stubove transatlantskih veza". Njegov partijski prijatelj, Johan Zojlen u Trampovoj navodnoj najavi vidi još jedan razlog da se Evropa probudi i da se u vojnom smislu više osloni na samu sebe. Isto to zahteva i predsednik Poslaničkog kluba FDP, Rolf Micenih. I dok se brojni političari manje-više otvoreno žale na Trampovu nepredvidljivost, potpredsednik Poslaničkog kluba FDP, Aleksandar graf Lamsdorf upozorava da se ne prekidaju niti za razgovore.

Kritika na Trampov račun stiže čak i sa američke vojne strane, od nekoga ko veoma dobro poznaje pitanja bezbednosne politike. Nekadašnji vrhovni komandant američkih vojnih snaga u Evropi, Ben Hodžs, koji je pre nego što je penzionisan bio stacioniran u Vizbadenu, upozorio je u jednom tvitu da bi povlačenje bilo „kolosalna greška“ i „poklon“ ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. „Američke trupe nisu stacionirane u Evropi kako bi štitile Nemce“, stoji u njegovom tvitu. Kao deo Nato njihov zadatak je da „štite sve članice uključujući i SAD“.

Kolin Pauel iz Trampove Republikanske stranke otišao je korak dalje. Nekadašnji šef Generalštaba i ministar spoljnih poslova SAD, zamera Trampu zbog navodnog povlačenja trupa, jer bi to bio deo jedne politike, koja bi „praktično svakog na svetu“ okrenula protiv Amerike. To nije u interesu SAD. Pauel je čak najavio da će na predstojećim izborima glasati za Džoa Bajdena iz Demokratske stranke.

Baze u Nemačkoj – strateški važne za SAD

No, nije to prvi put da Tramp preti Nemačkoj povlačenjem trupa, jer profitira od američke zaštite a navodno sama ne izdvaja dovoljno za odbranu. S druge strane Poljska, sa značajno većim budžetom za naoružanje, to radi kako treba, smatra Tramp. On stoga želi da nagradi Poljsku. Prošle godine je, tokom posete poljskog predsednika Andžeja Dude Vašingtonu nabacio priču o prebacivanju američkih trupa iz Nemačke u Poljsku; Duda je kao znak zahvalnosti želeo da bazu nazove „Fort Tramp“.

Sa prebacivanjem vojnika kasnije je pretio i Ričard Grenel, ambasador Nemačke u Berlinu koji je u međuvremenu vraćen u Vašington. I poljski premijer, Mateuš Moraviecki sada je ponovo izjavio kako se nada da će američki vojnici biti prebačeni u njegovu zemlju u slučaju da napuste Nemačku.

Ako to pak Tramp stvarno misli, taj plan ne bi bio samo sporan politički signal, već bi ga bilo veoma teško logistički sprovesti. Jer, baze u Nemačkoj nisu tamo neke. Sa Aerodroma Ramštajn u Rajnlad Pfalcu poleću avioni u pravcu Bliskog istoka i Avganistana. Iz glavnog sedišta u Štutgartu Amerikanci koordiniraju svoje snage u Evropi i Africi. Vojna bolnica u Landštulu kod Ramštajna je najveća tog tipa van Sjedinjenih Država. Pa čak i ako se još smanji broj vojnika u Nemačkoj, ova zemlja i dalje ima najveći broj američkih vojnika u Evropi – i to u sveukupnim strateškim interesima SAD širom sveta igra odlučujuću ulogu.

Ne treba zaboraviti da bi, u slučaju da dođe do prebacivanja velikih američkih kontigenata u Poljsku, Rusija to mogla da shvati kao nečuvenu provokaciju i reaguje na odgovarajući način. A niko u Nato nema interesa za tako nešto.

Možda plana uopšte nema

Ali, zašto je Tramp izgovorio svoje navodne pretnje? Da li je to zbog toga što Merkel neće da putuje u SAD na Samit G7 i time vređa Trampa? Na to sumnjaju na primer političari Jirgen Hart (CDU) i Jirgen Tritin iz Zelenih. Ali, Štefen Zajbert, portparol nemačke kancelarke je još jednom pojasnio: „Kancelarka je rekla da se krajem juna zahvalila na pozivu, ali da zbog kompletne situacije u vezi sa pandemijom nije u situaciji da se lično pojavi u Vašingotnu“.

Nekadašnji ambasador i čovek od Trampovog poverenja, Ričard Grenel odbacio je „tračeve“ kako je on navodno naterao Trampa na redukovanje trupa. Grenel je često neobično žestoko ulazio u klinč sa Vladom Nemačke, pre svega oko pitanja izdataka za odbranu. Sada je na pitanje odgovorio da se na planu „radi od prošle godine“.

No, pitanje je da li taj plan uopšte postoji. Jer, nakon četiri dana se još uvek niko ne oglašava ni u Beloj kući ni u Pentagonu.

Da li je dakle moguće da su u pitanju prazne pretnje i da od povlačenja neće biti ništa? To je u najmanju ruku rekao nekadašnji ambasador u Nemačkoj, Džon Kornblum u jednom intervjuu. I Edgar Knobloh, gradonačelnik bavarskog gradića Grafenver, gde se takođe nalazi važna američka baza, se ne uzbuđuje oko toga. Neće biti smanjenja, uveren je Knobloh. Naprotiv: „Grafenver dobija na značaju“. Amerikanci su navodno tehnički čak nadogradili bazu. A ni Majk Pompeo, tokom njegove posete pre pola godine nije govorio o povlačenju.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android