Otprilike pola sata pre nego što su ga ubile katalonske snage bezbednosti, glavni osumnjičeni za napade u Barseloni Junes Abujakub došao je do jedne kuće u Subiratesu, seocetu na 50 kilometara od Barselone, i tiho zazviždao. Vlasnik kuće pogledao kroz prozor i video mladića. Abujakub je očigledno očekivao u toj kući neke druge stanare – jednu marokansku porodicu koja je tu sve do nedavno živela. Novom vlasniku mladić je bio sumnjiv i obavestio je o tome komšiju – koji je pozvao policiju. Vrlo brzo pojavilo se više policijskih vozila. Usledila je potera tokom koje je osumnjičeni ubijen.

Činjenica da je mladi terorista očigledno želeo da zatraži pomoć svojih poznanika koji ne pripadaju džihadističkoj sceni, govori u prilog tezi da 12 članova terorističke grupe nije imalo neke bliže veze s drugim džihadistima u Barseloni. S druge strane, još uvek nije jasno gde se Abujakub krio četiri dana nakon napada. S obzirom na to da kod sebe nije imao novca, policija pretpostavlja da je verovatno imao pomagače.

Lokalne veze

Do sada se pretpostavljalo da je teroristička grupa uglavnom delovala lokalno. Prema dosadašnjim saznanjima, mladići je radikalizovao Abdelbaki es Sati, imam iz gradića Ripola u kojem je većina njih živela. Es Sati je verovatno poginuo u eksploziji u Alkanaru, gde su napadači pre atentata u Barseloni pokušali da naprave bombu.

Rodbina osumnjičenih koja živi u Ripolu bila je šokirana. Nekima od njih imam je i ranije bio sumnjiv, ali niko ga nikada nije prijavio. „Nikada ne bih očekivao da će sve to otići tako daleko“, izjavio je jedan čovek iz okruženja počinilaca napada. „Ovde niko nije mogao ni da zamisli da bi ti mladići mogli tako nešto da urade.“

Radikalizacija u zatvoru

Mnogo toga govori u prilog tezi da je jedina veza počinilaca sa džihadističkom scenom bio imam Abdelbaki es Sati. „On u svojim propovedima nije širio radikalne poruke“, izjavio je jedan predstavnik policije za list „El Pais“ i dodao da imam skoro nikada nije koristio internet. „On se vratio starom stilu Al Kaide. Lično je razgovarao s mladićima i sastajao se sa njima u automobilima ili nekim zatvorenim prostorima“, rekao je jedan drugi policajac.

Imam se očigledno radikalizovao u španskom zatvoru. To je bila tipična „karijera“ – od sitnog kriminalca, do radikalnog islamiste. Nakon odsluženja četvorogodišnje kazne zbog trgovine drogom, iz zatvora je 2014. izašao kao radikalni vernik. U januaru 2016. otputovao je u belgijsko mesto Vilvorde, inače poznato kao centar belgijskih džihadista. Tamo se prijavio za dužnost imama, uz objašnjenje da u Španiji za njega „više nema budućnosti“. Belgijske vlasti informisale su o njemu kolege u Barseloni, ali odatle nije bilo nikakvih prijava protiv Es Satija.

Džihadistički kongresi u Španiji

Barselona je jedan od centara džihadista u Evropi. Tu je između 2012. i 2015. održano 26 islamističko-džihadističkih kongresa, piše u svojoj knjizi španski novinar Ignjacio Kembrero. Najveći kongres održan je 2014. u gradu Reusu. Tu se okupilo 3.000 učesnika, uglavnom iz Španije, ali i iz arapskih zemalja, pre svega iz Egipta, Jordana i Maroka.

Zbog sve bolje kontrole interneta, teroristi i islamisti očigledno daju prednost ličnim kontaktima i pojedinačnim počiniocima. To je i metoda propagandista tzv „Islamske države“. Oni podstiču simpatizere na izvršavanje manjih atentata za koje nije potrebna široka mreža pomagača. „Nemate bombu? Nema problema!“ – tako se putem video-snimaka obraćao Taha Subi Falaha, odnosno Abu Muhamed al Adnani, bivši portparol IS. „Ako nemate eksploziv ili municiju, onda napadnite nevernog Amerikanca, Francuza ili nekog drugog od njihovih saveznika – razbijte mu glavu kamenom, ubijte ga nožem, pregazite ga kolima ili ga gurnite negde, ugušite ga ili otrujte.“

Za takve napade nije potrebna mreža pomagača. A što je manje upućenih, to je teže otkriti potencijalne napadače pre nego što oni počine zločin.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android