„Rusija je“, piše Špigel onlajn, „nedavno ponovo označila prijem Crne Gore kao štetan po evropsku bezbednost. Članstvo najmanje države bivše Jugoslavije u Alijansi, zadalo bi novi udarac odnosima između Rusije i NATO, rekao je prošle nedelje Andrej Kelin iz Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi.“

„Odnos između NATO i Rusije, od izbijanja ukrajinske krize, krajnje je zategnut, a trenutno je zamrznuta svaka saradnja. Nedavno je i to što je Turska oborila jedan ruski borbeni avion pojačalo napetost. Crna Gora se tek 2006. odvojila od Srbije. Tamo živi više od 600.000 ljudi. Od poziva u članstvo, pa do pristupa NATO, može da prođe dosta vremena. U slučaju Hrvatske i Albanije prošlo je godinu dana. To su poslednje dve zemlje koje su do sada primljene u NATO i to 2009.“

Tabloid Bild piše da bi „Crna Gora trebalo da postane član NATO“ (nadnaslov: „Protiv volje Rusije“), i konstatuje da će „nade Gruzije da će dobiti poziv za članstvo verovatno će ponovo biti izneverene. Neke zemlje NATO strahuju da bi to donelo Alijansi u kuću previše problema, posebno posle rata između Gruzije i Rusije 2008. Tako misli pre svega Francuska, ali i Nemačka je već godinama protivnik prijema Gruzije – istovremeno je ta zemlja jedan od najvažnijih partnera NATO i jedna od zemalja koje su – pored Nemačke – poslale najviše vojnika na sever Avganistana.“

Dnevnik Folksštime (Magdeburg) prenosi da su „odnosi NATO i Rusije zbog ukrajinske krize svedeni praktično na nulu. No, sada bi jedine država NATO – među njima su i nemački vojnici – kao i ruske jedinice trebalo da očiste Siriju od pripadnika 'Islamske države'. I to najpre jedni pored drugih, ako sve bude išlo kako treba. A to nije garantovano – setimo se samo kako je Turska oborila ruski avion. Za moguću dalju Alijansu poziv Crnoj Gori da se učlani to neće biti od velike pomoći. Mini-republika na Balkanu će popuniti rupu između Hrvatske i Albanije. Ali, to što se sada forsira njen prijem, znači samo novo provociranje Rusije koja ima tradicionalno tesne odnose sa Crnom Gorom. U trenutku kada dve strane maksimalno produbile međusobne suprotnosti, to je potpuno pogrešan signal.“

Javni servis ARD na svom internet-portalu piše: „Posebno se šef crnogorske vlade Milo Đukanović zalagao za prijem u NATO. Taj 53-godišnjak vuče konce u maloj balkanskoj državi već četvrt veka – kao biznismen, predsednik države i šef vlade. On ne želi da uvede Crnu Goru samo u NATO, već i u Evropsku uniju. Prozapadni kurs je podelio narod na pristalice i protivnike svega toga. I Rusija kritički gleda na mogući prijem Crne Gore u NATO. Savet Ruske Federacije je na poziv Crnoj Gori reagovao pretnjom: ako Crna Gora pristupi NATO, zajednički projekti – pa i oni vojni – mogli bi da budu zamrznuti, rečeno je u Moskvi. Doduše, armija ove balkanske države ima samo 2.000 vojnika – tako da njen vojni značaj važi kao mali.“

„Crna Gora, zemlja sa 600.000 stanovnika, ima probleme sa privredom i korupcijom. Sirmaštvo i ekonomska besperspektivnost primorali su mnoge Crnogorce da se priključe kolonama izbeglica na tzv. Balkanskoj ruti. Nešto manje od polovine stanovništva čine Crnogorci, 30 odsto su Srbi. 72 procenta je pravoslavne vere, 16 odsto – muslimani.