Zbog eskalacije prilika u Ukrajini, šefovi diplomatija Evropske unije ponovo su na vanrednom sastanku u Briselu. Situacija u Ukrajini menja se brzo i to nagore, tako da ni odluka o sankcijama za odgovorne za nasilje na ulicama Kijeva, koje su šefovi EU diplomatija doneli na sastanku 20. februara, nije ni stupila na snagu. Ovoga puta razgovara se o miru i stabilnosti ne samo u Ukrajini već i u čitavom regionu, koji je prema rečima mnogih evropskih i svetskih zvaničnika ugrožen vojnim potezima i pretnjama Rusije.

Šefica diplomatije EU Ketrin Ešton, osudila je kao „nepotrebno dizanje tenzija“ odluku Rusije o upotrebi oružanih snaga u Ukrajini i pozvala Rusku Federaciju da ne šalje trupe već da predstavi svoje stavove mirnim putem: „Svi potezi, akcije i stacioniranje trupa moraju biti u skladu sa međunarodnim pravom i obavezama, Poveljom Ujedinjenih nacija i Budimpeštanskim memorandumom iz 1994. godine, kao i bilateralnim ugovorima kao što je onaj koji reguliše pozicije Crnomorske flote“, izjavila je Ešton i pozvala sve strane da odmah spuste tenzije kroz dijalog i poštovanje ukrajinskog i međunarodnog prava.

Daul: Odmah zaustaviti invaziju na Ukrajinu

Poštovanje jedinstva, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine ono je na čemu će Brisel nastaviti da insistira. U tom pravcu treba očekivati i moguće poruke sa današnjeg (3.3.) Saveta evropskih ministara. Diplomatski izvori u Briselu naglašavaju da će Evropska unija insistirati na potezima u cilju smirivanju situacije i rešavanju ovog geopolitičkog pitanja kroz dijalog. U krugovima bliskim Savetu EU kaže se da se traži zajednički evropski stav koji neće podrazumevati sankcije ili bojkot prema Moskvi, a sve u želji da „svi diplomatski putevi ostanu otvoreni zarad spuštanja tenzija“.

Istovremeno, iz Evropskog parlamenta upozoravaju EU da ne učini istu grešku kao i ranije tj. da čekajući predugo na konkretne korake dozvoli situaciji da eskalira: „Slanje ruskih trupa na Krim je kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine. Na osnovu Budimpeštanskog memoranduma, SAD i Velika Britanija moraju da razgovaraju sa Rusijom o spuštanju tenzija. Na vanrednom sastanku Saveta ministra EU trebalo bi da se donese odluka o povlačenju ambasadora EU iz Moskve na konsultacije, a Luksemburg, kao trenutno predsedavajući Savetu bezbednosti UN, trebalo bi da sazove hitan sastanak u cilju rešavanja situacije“, izjavio je Gaj Verhofštat, lider grupe liberala i demokrata u Evropskom parlamentu.

Iz najveće grupacije u Parlamentu, grupe Evropskih narodnih partija (EPP) naglašavaju da „ruske provokacije rizikuju vojni sukob i krvoproliće čije se razmere ne mogu ni zamisliti“: „Invazija na Ukrajinu mora da stane odmah“, poručio je predsednik EPP i predsedavajući Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta Jozef Daul naglašavajući da je Ukrajini potreban mir, pomirenje i fokus na borbu protiv teške ekonomske situacije.

Rasmusen: Pretnja za mir i stabilnost Evrope

Zbog „ruske vojne akcije u Ukrajini“ i zbog „pretnji predsednika Putina nacionalnom suverenitetu Ukrajine“, u Briselu je juče (2.3.) vanredno zasedao i Savet NATO kao i komitet NATO-Ukrajina. Generalni sekretar Alijanse, Anders Fog Rasmusen ocenio je da „Rusija onim što čini u Ukrajini, krši principe Povelje UN i predstavlja pretnju miru i bezbednosti u Evropi“: „Mi podržavamo teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine. Podržavamo pravo naroda Ukrajine da sam odredi svoju budućnost, bez spoljašnjih uticaja. U Ukrajini je neophodno da se nastavi sa poštovanjem, kako ljudskih prava, tako i prava manjina“, izjavio je Rasmusen.

Iz briselskog sedišta NATO, Rusija je pozvana da zaustavi sve vojne aktivnosti i pretnje, a na sve strane u konfliktu apelovano je da ulaže napore i izađu iz ove „opasne situacije“.

Istovremeno, u Briselu se nadaju da će sve diplomatske aktivnosti koje se trenutno preduzimaju, kako na međunarodnoj, tako i na evropskoj sceni, biti dovoljan pritisak na Rusiju kako bi ona preispitala svoje poteze u cilju očuvanja globalne stabilnosti i reputacije kredibilnog međunarodnog partnera.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković