Autor teksta, dopisnik Zidojče cajtunga iz Beograda Peter Minh, razgovarao je sa režiserom mjuzikla Nenadom Todorovićem i objašnjava da će posle premijere u Gračanici uslediti 18 predstava u beogradskom Narodnom pozorištu, kao i da će uslediti gostovanja po regionu, ali verovatno i u Nemačkoj i Italiji.

„Kada Todorović govori o svom glavnom liku, skače sa Ričarda III na Kralja Lira. To bi trebalo da znači da bi i Šekspir mogao da uživa u ovom komadu. Tako tragično, tako groteskno. Naposletku, Milošević je obeležio noviju balkansku istoriju. U 90-im godinama je vodio svoje Srbe kroz deceniju ratova u Sloveniji, i Hrvatskoj i Bosni. Nigde nije moglo da se pobedi, svi su uvek gubili, i na kraju se umešao još i NATO i sasuo kišu bombi na Beograd. Posle toga je čak i Kosovo bilo perdu. U naveliko opevanoj kolevci srpstva, albansko stanovništvo se posle rata 1999. osamostalilo stvaranjem sopstvene države. Za kaznu su Miloševića 2000. svrgli njegovi sopstveni građani, a godinu dana kasnije on je uhapšen i izručen Tribunalu za ratne zločine u Hagu."

„Tragedija se odigrava u dva vrlo različita dela. U prvom liftu se radi o, kako Todorović objašnjava, 'svetu pornokratije, ne u smislu seksa, već pornografije vrednosti'. Prikazuje se pseudo-dvorski život porodice Milošević (...)"

„U drugom delu, Milošević je pred sudom. Ne u Hagu, gde je, pomišljenju Todorovića 'nezakonito kidnapovan', već pred jednim srpskim tribunalom. O Haškom sudu UN, koji za gotovo sve Srbe važi kao pristrasan, ni ovaj režiser nema dobro mišljenje: 'Pročitao sam 10.000 strana sudskih dokumenata, pa sam ih bacio. To je kombinacija apsurdnih optužbi i dokaza o užasnim zločinima koje smo počinili mi Srbi'".

„On nije želeo dugo da se zadržava na zločinima nad drugima (...) Pravi heroji, tragični naravno, jesu dakle Srbi sa Kosova koji su zbog rata izgubili domovinu i po Todoroviću žive u 'poslednjem sistemu aparthejda u Evropi'. Oni na bini suočavaju svrgnutog vođu Srba sa svojim sudbinama; njihove patnje služe kao tužbe. 'To je obračun sa sopstvenim demonima koji nas progone od devedesetih godina', kaže."

„Kao pozorišnom posleniku, Todoroviću je stalo do 'veze između etike i estetike'. Kao Srbin, on se nada 'da će se katarza koju proživljavamo kada iznosimo na binu svoja bolna iskustva, preneti i na publiku'. To bi trebalo da pomogne i protiv tragova nostalgije, koji se odnedavno pokazuju na beogradskim kioscima. Tamo vise majice sa Miloševićevim likom i rečenicom Volim i ja vas."

Priredio: Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android