Akropolj je ovih dana izgledao kao da je na Marsu, a ne u srcu grčke prestonice. Crvenkasta prašina iz Sahare prešla je hiljade kilometara do Balkana i obojila antičko svetilište.

Oluje koje nose prašinu iz Sahare u evropske prestonice su, međutim, uobičajene i dešavaju se godinama.

Kako nastaje peščana oluja u Sahari?

Peščane oluje nastaju kada jaki vetrovi duvaju u suvim uslovima kroz Saharu, koja se proteže širom severne Afrike.

Pustinjski pesak se sastoji od mnogo različitih čestica, kaže za DW Karlos Perez Garsija Pando, stručnjak za pesak i prašinu u Superkompjuterskom centru u Barseloni. Neke čestice su velike i teške.

Ovo su prve čestice koje pokupe jaki vetrovi, ali one nisu te koje će vetrovi na kraju odneti preko Sredozemnog mora do Evrope. Umesto toga, kada ove veće čestice neizbežno padnu na zemlju, prilikom udara se razbiju druge grudvice peska, koje se onda rasprše u ultra-male čestice prašine, objašnjava Garsija Pando.

Manje čestice vetrovi nose na velike udaljenosti, baš zato što su lagane.

Da bi se ove oluje pojavile, vremenski uslovi moraju biti suvi, jer se u suprotnom čestice skupljaju i postaju preteške da bi letele na velike udaljenosti.

Peščane oluje će se najverovatnije pojaviti u oblastima gde ima malo vegetacije, koja može da utiče na vetar i uspori oluju.

Zašto ove oluje donose prašinu u Evropu?

Peščane oluje se redovno dešavaju u Sahari. Ali da bi vetrovi odneli prašinu hiljadama kilometara severno, oluje moraju da budu u interakciji sa vremenskim sistemom koji će stvoriti jake vetrove neophodne da je prenesu na velike udaljenosti.

U većini slučajeva, to su polja niskog pritiska u kojima se stvaraju uslovi za prenošenje saharske prašine preko Sredozemnog mora.

Ona su energična, kaže Garsija Pando, i uzrokuju jake vetrove u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Obično se javljaju u proleće. Polja visokog pritiska takođe mogu izazvati ove događaje, ali to je manje verovatno.

Čestice prašine koje na kraju odlete u Evropu mogu tako dugo da ostanu u vazduhu jer su mnogo manja od zrna peska, navodi za DW Stjuart Evans, stručnjak za prašinu sa Univerziteta Bafalo u Njujorku.

„Ono što stiže u Evropu je prašnjava, a ne peščana oluja“, rekao je on.

Da li su ove prašnjave oluje problematične?

„Ovo se dešavalo više puta kroz istoriju, prašina je stara skoro koliko i Zemlja“, priča Garsija Pando. „Nije to ništa novo.“

Prašina, kako dodaje, nije uvek loša. Na primer, ona služi kao hranljiva materija za šume i okeane, donoseći im gvožđe i fosfor.

No, količina prašine na Zemlji se povećala od preindustrijskih vremena, kaže Garsija Pando. To je u velikoj meri posledica ljudske obrade zemlje, ali i promene klime.

Da bi objasnio kako ovo funkcioniše, rekao je da zamislimo komad skorenog blata. Ako nagazite na njega nogom ili točkom automobila, stvoriće se prašina koju onda lakše raznosi vetar.

Kada se radi o klimatskim promenama dao je primer jezera koje presuši. Ističe da su „sedimenti koji ostaju u jezeru veoma, veoma erozivni i mogu se vrlo lako preneti u atmosferu u vidu prašine“.

Ali, u ovom trenutku naučnici nisu sigurni da li će klimatske promene izazvati više ili manje vetra na Zemlji, tako da je teško reći kakva bi mogla biti budućnost peščanih odnosno prašnjavih oluja.

„Ovo je jedna od ključnih neizvesnosti koje imamo u projektovanju budućnosti prašine“, rekao je Garsija Pando. „Razumevanje kako će se razvijati vetrovi u različitim situacijama — ne samo prosečni vetar, već i ekstremi.“

Šta raditi kad naiđe oluja

Ako se nađete u prašnjavoj oluji u Evropi, Garsija Pando kaže da bi trebalo da se pridržavate istih saveta stručnjaka kao u danima kada je kvalitet vazduha posebno loš.

Prašina predstavlja opasnost za disajne organe, zato nosite masku i uzdržite se od sportskih aktivnosti na otvorenom. Ovo posebno važi za ljude sa respiratornim oboljenjima.

Neki bi dodali i – nemojte prati automobil ili terasu pred oluju, ionako ništa neće vredeti.