Kada se rezimira paradna beogradska nedelja, ostaće zabeleženi napad na zgradu Televizije B92, paljenje jednog autobusa, nekoliko povređenih policajaca i vest koja je po mnogima bacila u senku i čitavu Paradu, a to je prebijanje Andreja Vučića, brata premijera Srbije, od strane pripadnika Žandarmerije. Sve to zajedno je pojedinim političkim strankama bio povod da zaključe kako je ove godine „neko očito naredio huliganima da se ne pojave na ulicama, i da bi trebalo iskoristiti priliku da se ustanovi ko su inspiratori i finansijeri tih grupa“.

Prisutni građani na beogradskim ulicama su na različite načine komentarisali sve što se dešavalo tokom Parade ponosa. Neki su se glasno zapitali u čemu je problem da bilo ko šeta i da to ne bi trebalo sprečavati, ali je bilo daleko više onih koji su oštro negodovali i raspravljali se sa policijom na ulici. Argumenti onih koji su bili protiv Parade ponosa su bili da je „užasno što se sve ovo dešava samo zbog pedera“, kao i onih koji su komentarisali da „sve to traži Evropska unija, jer i tamo sede takvi“...

Ako je premijer Aleksandar Vučić na svojoj vanrednoj konferenciji za novinare mislio na tu vrstu finih ljudi koji su se sklonili sa ulica kako bi omogućili održavanje Prajda, onda se mora primetiti da oni baš nimalo nisu naklonjeni niti takvim manifestacijama niti pravima LGBT populacije.

Šetnja u getu

„Utisak svakako ne može biti nikako loš, jer je sve prošlo bez incidenata, ali ne mogu da kažem da sam potpuno zadovoljan jer građani nisu mogli da posmatraju Prajd, a to je cilj svakog Prajda u svetu“, kaže za DW član organizacionog odbora Prajda Goran Miletić. „Sama činjenica da je pet do šest policajaca bilo na jednog učesnika Prajda, ne predstavlja razlog za zadovoljstvo. To je apsolutno bila neka vrsta geta i time apsolutno ne možemo biti zadovoljni. Ako imamo na umu primer Zagreba, onda mislim da će biti potrebno tri do pet godina da ovoliko obezbeđenje splasne, i da šetnja bude moguća bez ovoliko policijskih snaga“.

Pokazuje se da čitav cirkus oko zabrana Prajda tokom proteklih godina nije bio potreban i da smo ovako mogli da šetamo uvek, ističe Miletić. Pripadnici LGBT populacije i dalje jesu svakodnevna meta u Srbiji, ali mislim da je ovo način da se neke stvari pomere. Na primedbu koja se takođe mogla čuti da je Prajd morao biti organizovan pre svega zbog Brisela i evropskih integracija Srbije, Miletić kaže da su vlasti „ u organizaciji Prajda i zaštiti njegovih učesnika prepoznale neki svoj interes. Prepoznale su da država može imati itekako koristi ukoliko Prajd bude normalno prošao, tačnije upravo onako kako je prošao danas. Naravno da to na kraju ima neke veze sa Evropskom unijom, ali imali smo mi isto pitanje Evropske unije i prethodnih godina pa je opet bilo zabrana Prajda“.

Nasilja ove godine nije bilo, jer je poruka države bila jasna da ne želi nasilje na ulicama, smatra Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava. „Mislim da su tome najverovatnije tokom proteklih meseci prethodili i razgovori sa grupama koje bi potencijalno mogle vršiti nasilje na ulicama Beograda. Mislim da je poruka ovog puta bila da niko ko napada bilo koga na ulicama Beograda neće proći nekažnjeno“, ocenjuje Antonijević. „Nakon ovoga više nema opravdanja da se onima koji žele da šetaju i iskažu neki svoj stav to ne dopusti.“

Presudan događaj?

Kada je reč o porukama koje je nakon Prajda poslao premijer Srbije, kako su neki fini ljudi omogućili da se Prajd održi i da su policajci obezbeđivali skup iako je to nešto protiv njihovih ubeđenja, Antonijević kaže da političari moraju prestati sa slanjem dvosmislenih poruka, i govoriti o pristojnim ljudima koji ne šetaju, ili tumačiti nečija ubeđenja... Svako ko pokušava nekim nasiljem da reši neki problem nije pristojan čovek, napominje Antonijević. Ne verujem da je potrebno ubeđivati policiju da je ovo radila protivno svojim ubeđenjima, i mislim da je ono što je važno insistirati na profesionalnom ponašanju policije, a oni su svoj posao zaista profesionalno obavili.

Milan Antonijević primećuje da ukoliko Srbija uđe u Evropsku uniju do kraja ove godine, onda je tačna primedba da se Prajd morao organizovati samo zbog Evrope i Brisela. „Ali, s obzirom na to da je pred nama put od najmanje deset godina tokom kojeg ćemo morati pokazati da smo zaista počeli da poštujemo i ljudska prava, i da je naše pravosuđe uređeno, mislim da ovaj događaj u tom smislu niti je presudan, niti tako može da se posmatra. On je samo pokazatelj toga da u Srbiji i manjinske zajednice mogu da govore o svojim problemima, a Brisel će sa svoje strane to slušati ili neće. Zato mislim da je ovo pre svega unutrašnje pitanje, a ne ispunjenje bilo čijih zahteva“, smatra Antonijević.