Nije zabranjena. Nema pretnji. Nema izgleda da će doći do incidenata. I tu se završava lista dobrih vesti za organizatore beogradske Parade ponosa. Ovogodišnjim sloganom „Nismo ni blizu“ oni poručuju da LGBT+ građani Srbije i dalje trpe nasilje i diskriminaciju.

„Nismo ni blizu jednakosti i dostojanstvenom životu, ali pre svega nismo ni blizu zakonskim rešenjima koji bi omogućili ravnopravan i funkcionalan život građanima i građankama koji su LGBT+ u Srbiji“, objašnjava za DW jedan od organizatora Filip Vulović.

Zato je lista zahteva ista već sedmu godinu zaredom. I ovog puta traže donošenje zakona o istopolnim zajednicama i zakona o rodnom identitetu, ali i brzu i adekvatnu reakciju državnih organa u slučajevima govora mržnje i zločina motivisanih mržnjom prema LGBT+ zajednici.

-pročitajte još: Prajd i političke računice: Opasna igra po LGBT+ zajednicu

„Mali pravni koraci jesu napravljeni, kao što je Zakon o zabrani diskriminacije iz 2009. ili izmene i dopune Krivičnog zakonika, kada je dodat zločin iz mržnje kao otežavajuća okolnost. Međutim, i dalje nismo ni blizu toga da se ti zakoni poštuju u presudama, a kamoli da se usvoje novi zakoni“, priča Vulović.

Situacija se pogoršava

Prema istraživanjima međunarodnih organizacija, procenat poštovanja LGBT+ prava i sloboda u Srbiji je 2022. godine bio na svega 37 odsto. Lokalne organizacije evidentirale su 18 napada na Prajd info centar i 89 incidenta motivisanih mržnjom prema LGBT+ osobama. Od toga je 29 slučajeva fizičkog nasilja.

Deo negativne statistike su i napadi i pretnje koji su pratili održavanje međunarodnog EvroPrajda. Da podsetimo, Beograd je prošle godine bio domaćin EvroPrajda, što je izazvalo žestoka protivljenja pojedinih predstavnika vlasti, crkve i desničarskih organizacija.

Policija je na kraju zabranila šetnju, ali je ona ipak održana u skraćenom obliku i pod strogom kontrolom velikog broja policajaca. Međutim, van kruga same manifestacije zabeleženo je nekoliko napada na LGBT+ aktiviste i sukoba desničarskih grupa s policijom.

-pročitajte još: Evroprajd: Svi su pomalo pobednici u Vučićevoj Zemlji čuda

Ove godine situacija je sasvim drugačija. Organizatori poručuju da će Beograd Prajd 2023 biti apsolutno bezbedan i da za sada nema nikakvog nagoveštaja da će biti organizovanih kontraskupova.

„Atmosfera je ovog puta daleko manje uzavrela“, kaže Vulović. „Prošle godine je bio ključan prefiks euro i senzacionalističko medijsko izveštavanje, i razne nevladine organizacije koje su okrenute istoku i Rusiji, a koje su zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom širile veliki broj lažnih informacija, na primer da dolaze neki evropski homoseksualci i donose majmunske boginje i slično.“

Jedini kontra-skup održan je uoči same Nedelje ponosa, kada je nekoliko desetina demonstranata prošetalo do Vlade Srbije tražeći zabranu Parade.

Gde smo bili – tu smo i sad

Međutim, to što nema pretnji i zabrana, organizatorima Prajda ne daje mnogo razloga za optimizam. Direktorka organizacije „Dugine iskre“ Jelena Vasiljević upravo je u okviru Nedelje ponosa predstavila izložbu „Arkadija – Gde smo bili“, koja donosi retrospektivu LGBT+ zajednice Srbije. Izložba jasno pokazuje da se na planu prava LGBT+ zajednice nije daleko odmaklo.

Autorka podseća na to da su zakoni koje zajednica iz godine u godinu traži napisani još 2010. godine. „Činjenica je da su određeni pomaci napravljeni  zakonom o istopolnim partnerstvima, ali ono na šta mi uvek nailazimo je povlačenje države u smislu: nije još vreme, imamo prečih stvari, to će izazvati turbulenciju u društvu, što je donekle i jasno, ali mi već čekamo 11 godina da se nešto desi, turbulencija će uvek biti“, kaže Vasiljević za DW.

Nacrt Zakona o istopolnim zajednicama, naime, dozvoljava istopolnim parovima registraciju partnerstva i samim tim reguliše pravo na podelu imovine, nasleđivanje, ali i posete partnera u bolnici ili zatvoru. Međutim, i pre nego što je zakon stigao pred poslanike, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u dva navrata poručio da zakon svakako neće potpisati.

„Iako postoji inicijativa i Ana se bori za to, ja sam je zamolio dok sam predsednik da ne potpisujem istopolne brakove. Ja sam joj to rekao. Ja sam kriv. Kad ovi iz EU nas napadaju zbog toga, napadajte mene, nemojte Anu Brnabić. Ja sam taj ko to nije dao. Smatram da smo mi tradicionalno društvo“, rekao je Vučić.

„Mi čekamo“

Filipu Vuloviću sve to zvuči kao kalkulisanje s rejtingom. „To može da bude udarac na njegov rejting, s obzirom na to da je veliki deo njegovog glasačkog tela upravo izuzetno desno orijentisan i konzervativan. Očigledno je da je njegov rejting važniji od položaja LGBT+ osoba koje žive u ovoj zemlji“, dodaje Vulović.

A njihov broj nije tako zanemarljiv, podseća Jelena Veljković. Globalna statistika kaže da LGBT+ osobe čine oko deset posto populacije, što za Srbiju znači mnogo obespravljenih ljudi.

„Ali, mi smo svesni da čak i da se zakon usvoji, nama posao tek predstoji, jer je potrebna senzitivizacija državnog aparata u smislu kako se ophoditi u odnosu na taj zakon“, napominje Veljković. „Svesni smo i da ćemo morati da branimo taj zakon, ali mi smo spremni. Čekamo samo da država kaže: to je taj trenutak.“

Ali od države za sada takvih signala – nema.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.