Negde u svom „svinjskom pubertetu“ – to je već sa oko šest meseci starosti – muški prasići počinju da luče hormon koji dospeva i u njihove mišiće. A taj hormon je kriv za to što, kada se meso peče, ono dobija onaj specifičan „težak“ miris i ukus. U nekim krajevima sveta je taj ukus čak i poželjan, ali ne i u Nemačkoj – niti u većem delu Evrope.

Rešenje je jednostavno i brutalno: muška prasad se kastriraju, često nedugo nakon što se okote. I to „naživo“, bez ikakve narkoze.

Duži život, ali...

Kastracija prasaca je običaj u mnogim zemljama Evrope. U Velikoj Britaniji se svinje uglavnom kolju pre nego što postaju polno zrele (kada su ipak teške oko 100 kilograma), tako da taj nesrećni hormon i ne počinje da se stvara. U Nemačkoj se pak svinjama ipak ostavlja nešto duži život, ali to za neraste ima i svoju cenu.

Nemačka je još 2013. krenula u reformu Zakona o držanju životinja, što bi trebalo da podrazumeva zabranjivanje svih oblika „tradicionalnih“ mučenja životinja. Jer može i drugačije: u Švajcarskoj je, na primer, još od 2009. na snazi zakon po kojem prasada moraju da budu anestezirana pre nego što se kastriraju. U Nemačkoj je poljoprivrednicima ipak ostavljeno vremena da se pripreme za taj postupak, a od prvog dana sledeće, 2019. godine kastracija prasaca trebalo je da bude dozvoljena samo uz narkozu.

Ali vladajuća koalicija u Berlinu se u poslednjem trenutku predomislila. Rok stupanja na snagu tog propisa produžen je za još dve godine – iz „tehničkih“ razloga. Političarka Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Gita Koneman tvrdi da trenutno „na tržištu i u praksi ne postoji alternativa“ za kastraciju bez narkoze. Odgovarajući preparati još nisu dozvoljeni za upotrebu, a alternativne metode nisu prihvaćene na tržištu, niti među potrošačima. „Mala poljoprivredna dobra bi se sledeće godine našla pred nerešivim problemom“, tvrdi Konemanova. A tržište bi to rešilo na svoj način: uzgoj svinja bi jednostavno bio preseljen u inostranstvo, gde verovatno postoji još manje propisa o zaštiti životinja.

Laž zbog novca

Političari stranke Zelenih i aktivisti za zaštitu životinja tvrde da je to – čista laž. „Naravno da postoje alternative koje su već odavno priznate i u nauci i od zaštitnika životinja i potrošača“, tvrdi predsednik poslaničke grupe Zelenih Anton Hofrajter. Problem je nešto drugo: preparati za bezbolnu kastraciju trenutno koštaju oko pet evra po životinji, a u tom poslu, gde je važno smanjiti cenu mesa, baš svaki cent je važan.

U stvari, i u Nemačkoj se u mnogim ekološkim farmama svinja ta kastracija obavlja bezbolno, ali hemijskim putem: uz pomoć sredstva koje kod prasca sprečava stvaranje tog muškog hormona i zapravo ga na taj način čini sterilnim. Drugo je pitanje da li potrošači takve bio-svinjetine znaju šta jedu.

U Švajcarskoj je pak poljoprivrednicima, nakon određenog školovanja, dozvoljeno da gasom Isofluranom uspavaju svinje pre klanja. Predsednik udruženja za primereno držanje domaćih životinja Ekard Vent ne može da razume zašto to ne bi bilo moguće i u Nemačkoj: „Nemački uzgajivači svinja sigurno nisu gluplji ili nesposobniji od svojih kolega iz Švajcarske“, kaže Vent.

Milioni i milioni prasića...

Razmere tih muka za mušku prasad zaista su nepojmljive: slaba im je uteha to što je svinjetina u Nemačkoj „izašla iz mode“ i to što prosečni Nemac godišnje pojede samo oko 36 kilograma svinjskog mesa – do pre dvadesetak godina jeo je deset kilograma više. Jer razmaženi nemački potrošači traže samo najbolje meso, tako da i za tu količinu u Nemačkoj svake godine mora „pod nož“ oko šezdeset miliona svinja!

Odlaganje od dve godine znači da će „još 40 miliona novih prasića biti izloženo užasnoj muci, iako su već davno na raspolaganju bezbolne alternative“, smatra političar Zelenih Anton Hofrajter. „Mi u Nemačkoj konačno moramo da počnemo da uzgajamo životinje bez mučnih metoda kao što su amputacije ili operativni zahvati.“

aš (agencije)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android