1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
SportBliski Istok

Prava cena najskupljeg Svetskog prvenstva u istoriji fudbala

14. novembar 2022.

U Kataru uskoro počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Kontroverzna odluka da ova pustinjska zemlja bude domaćin je donesena pre 12. godina. Ispostavilo se da će prvenstvo biti veoma, veoma skupo.

Foto: Ulmer/IMAGO

Još uvek nije moguće proceniti troškove Svetskog prvenstva. Međutim, jedno je već jasno: biće najskuplji u skoro stogodišnjoj istoriji Svetskog prvenstva u fudbalu, koje je počelo u Urugvaju 1930. Postoje procene da bi sadašnji turnir mogao koštati više od svih 21 do sada održanih prvenstava zajedno.

Prema različitim izveštajima i mišljenjima stručnjaka, cena će znatno premašiti granicu od 200 milijardi dolara. Poređenja radi: poslednja dva prvenstva bila su najskuplja u istoriji Svetskog prvenstva. Brazil 2014. i Rusija 2018. koštali su manje od 15 milijardi dolara.

Dan Plamlej, stručnjak za sport i finansije na Univerzitetu Šefild Halam, kaže da je već 2010. kada je Kataru obećano da će biti domaćin procenjeno da će SP potencijalno koštati 65 milijardi dolara. "Biće to svakako najskuplje Svetsko prvenstvo u pogledu troškova, a ne znamo ni koliko će na kraju sve koštati."

Jedan od stadiona u KataruFoto: Qatar's Supreme Committee for Delivery and Legacy/AFP

A račun?

Američka savetodavna firma za sportsko finansiranje Front Office Sports procenjuje troškove na 220 milijardi dolara.

Hasan Al Tavadi, šef organizacionog odbora SP, kaže da će infrastrukturne mere koštati više od 200 milijardi dolara.

Razlog za neizvesnost je taj što je vlada mnogo pre prvenstva uložila većinu svojih milijardi u infrastrukturu koja nema veze sa fudbalom: novi sistem podzemne železnice, međunarodni aerodrom, oko 100 novih hotela, nove puteve i zabavne parkove. Većina ovih investicija je deo šireg projekta pod nazivom Qatar National Vision 2030.

"Svetsko prvenstvo je delovalo kao katalizator za napore Katara da razvije infrastrukturu zemlje", kaže Kieran Megvajer, specijalista za fudbalske finansije na Univerzitetu u Liverpulu. "To je ono na šta su se fokusirali. U poređenju sa drugim prvenstvima, ovo je mnogo skuplje."

„Pravi ciljevi koje Katar sledi su nekomercijalni", kaže Plamlej "Međunarodni odnosi su ključni motiv za održavanje takvih događaja. Novac svakako nije problem za Katarce. Očigledno je da zemlja to može priuštiti i da je spremna na gigantske troškove. Na mnogo načina, Svetsko prvenstvo 2022. je finansijska anomalija."

Mračno nasleđe

Čak i ako je u pitanju finansijska anomalija, kao i svi drugi domaćini SP, Katar se mora uhvatiti u koštac s pitanjem 'nasleđa'. Poenta je da turnir donosi opipljiv napredak za društvo, napredak koji opravdava troškove za samo četiri sedmice međunarodnog fudbala. To je ozbiljan izazov za sve svetske turnire, ali u slučaju Katara postoje ozbiljne sumnje.

To je najočitije kada je reč o stadionima. Za potrebe SP je u potpunosti izgrađeno sedam stadiona. Prema vladinim podacima, koštali su 6,5 milijardi dolara. Kada se SP završi, zemlja od samo 2,8 miliona stanovnika neće imati koristi od toga.

Kako je Katar sastavio fudbalsku reprezentaciju?

06:01

This browser does not support the video element.

Slične probleme su imali drugi domaćini Svetskog prvenstva, ali Katar će ići mnogo dalje: utakmice će se i dalje igrati na tri stadiona, ali će pet biti demontirano, korišteno u druge svrhe ili drastično smanjeno.

Megvajer veruje da će s ovom novom infrastrukturom Katar kandidovati za domaćina velikih evropskih takmičenja, poput Lige prvaka ili Evropske lige.

Mrtvi su prava cijena

Pitanje cene Svetskog prvenstva zasenjeno je sudbinom gastarbajtera koji su se mučili u Kataru poslednjih deset godina i zbog čega se zemlja suočila s masovnim kritikama organizacija za ljudska prava.

Amnesty International (AI) je 2016. optužio Katar da koristi prisilne radnike na međunarodnom stadionu Kalifa. Postoje i izveštaji da su od 2010. hiljade radnika iz inostranstva u Kataru izgubile život.

U februaru 2021. je list The Guardian objavio da je u Kataru od 2010. do 2020. godine umrlo oko 6.500 radnika iz Indije, Pakistana, Nepala, Bangladeša i Šri Lanke. Stručnjaci za ljudska prava kažu da je veliki broj poginulih došao u Katar upravo zbog rada na infrastrukturi za Svetsko prvenstvo.

Katar je najavio neke reforme na zaštiti radnika, ali veliki problemi ostaju, navode u AI i u izveštaju iz oktobra konstatuju: "Kršenja ljudskih prava su i dalje rasprostranjena".

KatarFoto: Karim Jafar/AFP/Getty Images

FIFA je pobednik

Ni mrtvi radnici ni vrtoglavi troškovi ne prave razliku za svetsku fudbalsku asocijaciju FIFA, koja je odredila da Katar domaćin prvenstva.

Dan Plamlej kao objašnjenje ukazuje na prethodno Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. koje je savezu donelo mnogo novca:

"Za FIFA-u su Svetska prvenstva osnova prihoda. Ona ih koristi za plaćanje svih aktivnosti u svojim četvorogodišnjim ciklusima.Taj događaj može biti veoma skup za Katar, ali je u interesu FIFA-e da osigura uspeh Svetskog prvenstva."

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi