Konkurencija je na tržištu letova na daleke destinacije izrazito je velika i oštra. Internet-portali na kojima se mogu kupiti karte za jeftine letove preplavljeni su pre svega povoljnim ponudama kompanija iz Persijskog zaliva poput Emirata, Katar ervejza i Etihada, ali i avio-prevoznika poput Turkiš erlajnza. Do sada Lufthanza sa svojim nemačkim troškovima i cenama nije mogla da se sa njima nosi. S nekih linija, na primer do Abu Dabija, morala je čak da se, zbog konkurencije, potpuno povuče. Ali sada je Lufthanza najavila – ofanzivu.

Od zimskog reda letenja u sezoni 2015/2016. Sa aerodroma Keln/Bon, pod imenom Jurovings, na daleke destinacije leteće flota od, u početku tri, a kasnije sedam Erbuseva A330-200. Najavljene su linije za Floridu, zemlje Indijskog okeana i južne Afrike. „Pozicija Lufthanze u tržišnoj utakmici zahteva širenje portfelja kompanije. Na taj način želimo da budemo prisutni na tržištima s perspektivom rasta koja inače ne bismo mogli da pokrijemo“, izjavio je član uprave Lufthanze Jens Bišof za DW. Posade će biti zaposlene u nemačko-turskoj kompaniji Sun Express Deutschland i biće mnogo lošije plaćene od Lufthanzinih „regularnih posada“. Trenutni tarifni spor pilota i uprave kompanije, koji je doveo do nedavnog, desetodnevnog štrajka, vodi se i oko toga.

Gde može da se uštedi?

Jeftini letovi na daleke destinacije veoma su komplikovana tema jer na prekookeanskim letovima nestaju razlike u cenama i uštede koje niskobudžetne kompanije mogu da ostvare na kratkim i frekventnim relacijama. Troškovi goriva, lizinga i dažbina su za sve avio-kompanije isti. Tu malo može da se uštedi. Mnoge kompanije su s tim poslovnim modelom već doživele fijasko. Samo su azijski „jeftini“ prevoznici, kao što su Azija Iks i Džetstar uspeli da se etabliraju. Pritom je Azija Iks odavno, i to nakon veoma kratkog vremena, obustavila letove za destinacije u Evropi, iako je nedavno najavila da će uskoro još jednom pokušati.

U tom segmentu sreću, okušava i Norvidžen Er Šatl, s potpuno novim Boingom 787 – do sada uspešno. Lufthanza je pak najavila da će Erbasovi avioni Jurovingsa imati 310 sedišta, što među avio-pjevoznicima važi kao relativno visoki komfor kada je reč o broju sedišta (Er Berlin je u avione istog tipa „natrpao“ 340 sedišta – sve u ekonomskoj klasi). Lufthanza do sada nije objavila podrobnije detalje o ponudi na letovima Jurovingsa. Poznato je samo da je njenim planerima pred očima bio primer firme „Skut“ (Scoot), ćerke-firme Singapuir erlajnsa osnovane 2012. „Skut je zanimljiv koncept“, kaže i član uprave Lufthanze Jens Bišof: „Dobro smo proučili šta bismo od njega mogli da naučimo.“

Scoot - uzor za Eurowings

Na primeru jednog leta kompanijom Skut od Singapura do Tajpeja može se videti šta bi putnike u Jurovingsovim avionima ubuduće moglo da očekuje. Pre uzletanja u žutom Skutovom avionu najpre se putnicima u prvim redovima poslužuje piće – mala, plastična flaša s vodom. Ti redovi sedišta označeni su kao „Biznis klasa“. „Smemo da podelimo samo jednu flašicu po putniku, a nakon uzletanja oni mogu da kupe nešto za piće“, kaže stjuardesa. Kasnije, tokom leta, ti putnici u plastičnoj posudi dobijaju folijom prekriveno i podgrejano jelo, plus jedan napitak.

U redovima sedišta iza „Biznis klase“, sve se posebno kupuje – pirinač sa piletinom ili testenina za oko 7,50 evra, bezalkoholni napitak za 2,50 evra. Azijske vazduhoplovne kompanije s pravom su poznate po ljubaznoj usluzi, ali kod Skuta je to drugačije. „Naši putnici u početku uopšte nisu znali šta mogu da očekuju od kompanije sa jeftinim letovima. Mislili su da su jelo i piće besplatni i morali su da se prilagode“, objašnjava direktor Skuta Kembel Vilson.

Četrdeset odsto jeftiniji

Samo s kompanijama-ćerkama koje nude jeftine letove, već etablirane firme mogu da osvoje onu klijentelu koja avionom putuje ako su karte jeftine. „Naše tarife su 40 odsto jeftinije od onih u ekonomskoj klasi naših matičnih kompanija“, kaže Vilson. Ali zato je i udobnost osetno manja, a vreme poletanja ponekad je u kasne, noćne ili rane jutarnje sate. Na relaciji Singapur–Sidnej kreće se, recimo oko tri sata posle ponoći.

Ipak, koncept „jeftini let sa posebnim cenama za dodatke“ teško se probija u Aziji, jer su tamošnji putnici naviknuti na udobnost. „U početku je bilo dosta nesporazuma, ljudi jednostavno nisu poznavali koncept jeftinih letova“, seća se Vilson. Danas se Skut etablirao i trenutno sa svojih šest aviona prevozi godišnje dva miliona putnika na relacijama u Aziji, a značajni udeo čine i destinacije u Australiji.

Osmočasovni let do Sidneja je njihova najduža relacija, mada je zamišljeno da Skutovi letovi iz Singapura traju od pet pa najviše do devet časova. Avio flota bi uskoro trebalo da se obnovi i bi ubuduće će brojati 20 novih Boingovih 787 Drimlajnera. Taj poslovni model danas dobro prolazi u Aziji. U Singapuru više od trećine putnika leti sa jeftinim kartama, ali najčešće na kratkim relacijama.

Član uprave Lufthanze Jens Bišof demantovao je, međutim, da će Jurovings postati azijska imitacija. „Već i naš geografski položaj je sasvim drugačiji, jer iz srednje Evrope sa šest sati leta uobičajenih kod Skuta, ne biste daleko stigli“.