Mariam Hamad nam pokazuje naselje Amona. Beli kontejneri na brežuljku se skoro ne prepoznaju. Ova 82-godišnja Palestinka iz Silvada tamo ne sme da ode. To joj zabranjuje izraelska vojska. Vojnici štite doseljenike na Zapadnoj obali, koju je zauzeo Izrael. Mariam Hamad tamo ne sme bez obzira što na brdu poseduje 2,4 hektara zemlje. "Ta zemlja mi mnogo znači. Pripadala je mom dedi i ocu. Oduzeli su nam je bez ikakvog razloga. Šta će im naša zemlja? Kažu da je njihova, ali je ona je bila u našem vlasništvu još od moje desete godine. Sada imam 82 godine. Želim da mi vrate moju zemlju", kaže Mariam.

Grupi novinara Mariam priča o danu kada je najveća sudska instanca u Izraelu izrekla presudu u korist nje i njenih komšija. Sudije su navele da Palestinci imaju pravo nad imovinom i naredili da se uklone kontejneri za stanovanje u Amoni. Ministar odbrane Lieberman traži da se poštuje odluka suda: „Kada je reč o Amoni, odluka je donesena. Ona je konačna. Zbog toga je nemoguće dozvoliti da naselje ostane tamo gde je izgrađeno. Većina stambenih objekata je izgrađena na privatnom, palestinskom području".

Zajednički interes?

Međutim, odluka je donesena pre dve godine. Kuće bi tek sada trebalo da budu uklonjene. Eli Grinberg u Amoni živi već 14 godina. Pre njega su tu živele neženje iz susednog naselja Ofra. Oni su se tu naselili i sa brda proterali Palestince koji su vlasnici zemljišta. Bilo je to 1996. godine. Eli kaže da se kontejneri za stanovanje nalaze na 900 metara nadmorske visine. Najmanji kontejner košta 370 evra. Za tu cenu u Izraelu ne možete nigde da boravite. Eli ne želi da ode. On smatra da Palestinci, koji su vlasnici zemljišta, poput Mariam Hamad, uopšte nemaju interesa da on sa suprugom i sedmoro dece napusti ovo područje. „Moj argument je veća dobrobit za sve. U našem zajedničkom interesu bi trebalo da bude da stvari koje se razvijaju, pustimo da se dalje razvijaju. Niko ko ima imalo mozga ne želi da ova zemlja ponovo bude pusta", kaže Eli Grinberg.

Mariam Hamad nije planirala da napusti zemlju. Naprotiv, ova 82-godišnjakinja ima sedmoro dece i 30 unučadi. Ona kaže da joj je zemljište potrebno: „Moja deca su za tu zemlju veoma zainteresovana. Kažu mi da jedva čekaju da ih odvedem tamo, da obrađuju zemlju kao što su to radili njihovi dedovi. Jednog dana ću ih odvesti tamo da obrađujemo zemlju kao što smo to davno radili".

Male šanse za povratak

I pored pomalo romantične ideje o poljoprivredi, ni Mariam, ni njena deca i unučad se neće vratiti. To im je već sada jasno. Naime, iz Amone su jednom već uklonjeni kontejneri za stanovanje. Eli Grinberg nam pokazuje da je kontejner postavljen na temeljima srušene kuće. „Gde su sada vlasnici zemljišta", cinično pita Eli. On zna da se, bez obzira na uklanjanje naselja, ni jedan Palestinac neće vratiti, jer će područje i dalje čuvati vojska. „Čuvaće ga jer se u blizini nalaze mirna jevrejska sela kao što je Ofra. Niko to neće dozvoliti", kaže Eli.

Nakon dvadeset godina je izrečena presuda u korist Mariam Hamad, kojom je doseljenicima zabranjeno da žive na njenoj zemlji. Međutim, ona neće moći tamo da se vrati. To smatra i Gilad Grosman iz izraelske organizacije za zaštitu ljudskih prava Ješ Din, koja podržava Palestince: „Ako pravna država funkcioniše, onda smo sa presudom veoma zadovoljni. Nažalost, to na Zapadnoj obali nije čest slučaj. Ali, evakuacijom sa Amone se ne završava naseljenički pokret. To je veliko političko pitanje", kaže Grosman.

U sporu oko Amone se ne radi o tome. Ni premijer Netanjahu, ni ministar odbrane Liberman ili desničarsko-nacionalni ministar obrazovanja Benet, ne dovode u pitanje projekat naseljavanja. Oni se daleko više bore za naklonost doseljenika za naredne izbore.

Postizanje pravde pod znakom pitanja

Predsednik Veća doseljenika iz regiona oko Amone, Avi Roe, se ne brine. Evakuaciju, najavljenu za decembar, on više ne može da spreči. Ali to ne znači kraj pokreta na Zapadnoj obali, za koju koristi biblijske pojmove Judeja i Samarija: „Bog je blagoslovio 450.000 Jevreja koji žive u Judeji, Samariji i dolini reke Jordan. Nadamo se da će taj broj biti veći. Na kraju dana je realnost jača od svih razgovora, diskusija i procesa. Oni su važni za akademsko okruženje, ali nemaju nikakve veze sa stanjem na terenu".

Ni jedan izraelski političar se neće usprotiviti projektu naseljavanja. Palestinci, poput Mariam dobili su pravni spor. Doseljenici kao Eli morali bi da napuste svoje kontejnere i presele se u druge. Međutim, pravda na Bliskom istoku na takav način više nije moguća.