1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Pravilo za radnike sa Zapadnog Balkana se produžava

26. april 2023.

Nemačka vlada priprema reformu useljeničkog zakona i želi da ubrza useljavanje kvalifikovane radne snage. Pravilo o Zapadnom Balkanu, već više od sedam godina uspešno reguliše useljavanje iz tog dela Evrope

Pravilo o Zapadnom Balkanu se produžava, a kontigent povećava na 50.000 radnika godišnje
Pravilo o Zapadnom Balkanu se produžava, a kontigent povećava na 50.000 radnika godišnjeFoto: picture-alliance/dpa/D. Reinhardt

Pravilo o useljavanju za šest zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija) uvedeno je početkom 2016, između ostalog i zbog toga da se spreči praksa po kojoj žitelji tih zemalja pokušavaju da preko sistema za azil dođu do radne dozvole u Nemačkoj.

Ono se pokazalo kao pun pogodak: zainteresovanima je potrebna garancija poslodavca u Nemačkoj, a preduslov je i da u poslednja 24 meseca od podnošenja zahteva za dobijanje radne vize nisu u Nemačkoj primali socijalne povlastice kao podnosioci zahteva za azilom.

Do sada je bilo predviđeno da se na osnovu tog pravila 25.000 radnika godišnje useli u Nemačku. Sada bi, prema željama delova nemačke vlade, ta brojka trebalo da se poveća na 50.000. Pravilo se do sada ograničavalo na godinu dana, tako da ono ističe krajem ove godine.

-pročitajte još: Koji stručnjaci su zaista potrebni Nemačkoj?

Zapadni Balkan da, Moldavija i Tunis ne

Ovog četvrtka 27. aprila u Bundestagu se po prvi put raspravlja o predlogu novog zakona o useljavanju koji bi bolje regulisao priliv radne snage. Pravilo o Zapadnom Balkanu nije deo novog useljeničkog zakona, već je deo odredbe o kojoj se paralelno raspravlja u redovima socijaldemokratsko-zeleno-liberalne vlade. Prema informacijama DW, Ministarstvo rada bi u četvrtak trebalo da donese odredbu po kojoj se pravilo o Zapadnom Balkanu produžava za godinu dana, a kontingent sa sadašnjih 25.000 povećava na 50.000 godišnje.

Nemačkoj nedostaje 80.000 vozača kamiona

02:44

This browser does not support the video element.

Međutim, sada se unutar vlade pojavio otpor tom pravilu koje bi se sprovodilo mimo novog zakona. „Naš cilj bi trebalo da bude da Nemačku do te mere učinimo atraktivnom za useljenike, da pravila poput ovog o Zapadnom Balkanu postanu suvišna“, kaže za agenciju dpa političarka stranke Zeleni zadužena za unutrašnju politiku Misbah Kan.

Njen otpor je međutim pre svega uperen protiv ideje nekih delova vlade da se po uzoru na pravilo za Zapadni Balkana uvedu i slične odredbe koje bi se primenjivale na neke druge zemlje van Evropske unije. Tu se pre svega spominju Gruzija, Moldavija i Tunis.

Za proširenje odredbe i na druge zemlje posebno se zalaže vladajuća Liberalno-demokratska stranka (FDP). Predstavnik te stranke za Zapadni Balkan Tomas Haker u izjavi za DW pohvalio je pravilo za Zapadni Balkan kao „uspešnu priču.

„Regulativa za Zapadni Balkan uvedena 2016. potvrdila se u praksi i ona omogućava osetno ublažavanje postojećeg nedostatka kvalifikovanih radnika u Nemačkoj obučenim i motivisanim stručnjacima sa Zapadnog Balkana“, rekao je Haker. Ujedno je dodao i da se nada kako će kroz digitalizaciju uskoro biti prevladan i problem dugotrajnog čekanja na termine u ambasadama Nemačke u zemljama Zapadnog Balkana.

I on se, kao i drugi poslanici FDP, zalaže za ideju proširenja odredbe i na druge zemlje. „U perspektivi, imalo bi smisla proširiti propise za Zapadni Balkan i na druge zemlje, poput Moldavije, gde se Nemačka takođe smatra atraktivnom zemljom za useljavanje“, rekao je poslanik liberala.

Nemačke bolnice pune medicinskih radnika iz Srbije

02:27

This browser does not support the video element.

Uhodano pravilo bez birokratskih prepreka

Njegov kolega iz stranke Zelenih, ujedno i poverenik njihove poslaničke grupe za Zapadni Balkan, Boris Mijatović, takođe smatra da se pravilo o Zapadnom Balkanu „pozitivno potvrdilo“ u praksi. Ali on se, kao i njegova stranačka koleginica Kan, na upit DW takođe usprotivio proširenju na ostale zemlje. „Proširenje uredbe o Zapadnom Balkanu na druge zemlje nije konačan odgovor na naše ogromne potrebe za radnicima i kvalifikovanom radnom snagom. Mi se radije zalažemo za moderni imigracioni zakon koji nudi atraktivne i transparentne pristupne rute za ljude iz čitavog sveta“, rekao je Mijatović.

Poslanik vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Josip Juratović, pratio je proces donošenja pravila o Zapadnom Balkanu od samog početka i ukazuje da je to pravilo doprinelo rešavanju problema s nekontrolisanom migracijom podnosilaca zahteva za azilom koji je prethodio donošenju te odluke.

„Ovo pravilo uklonilo je birokratske prepreke i rešilo problem podnosilaca zahteva za azilom zbog kojeg je tada pretilo uvođenje viza građanima Srbije“, rekao je za DW Juratović. On je zaključio da se pravilo o Zapadnom Balkanu ne kosi s planiranim novim zakonom o useljavanju i da je njegovo produžavanje „dobra odluka“.

Mladi s Kosova sreću traže u Nemačkoj 

03:22

This browser does not support the video element.

Otklonjene bojazni

No, nije sve uvek teklo bez otpora. Tokom vladavine Angele Merkel unutar njene demohrišćansko-socijaldemokratske vlade postojale su sumnje oko pravila o Zapadnom Balkanu pa se čak tražilo i njegovo ukidanje. Tadašnji državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova iz redova Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Štefan Majer rekao je 2019. u intervjuu za DW da je u početku bilo pokušaja zloupotrebe tog pravila.

„Kroz meru o zapošljavanju građana Zapadnog Balkana u Nemačku je došao veliki broj polukvalifikovanih i nekvalifikovanih, a najvećim delom i starijih radnika. To budi bojazan da bi za Nemačku mogla da dođu dodatna socijalna opterećenja povezana s penzijom“, rekao je tada političar CSU. To je i bio razlog za neke promene koje se posebno odnose na starije radnike i godine uplaćivanja u penzioni sistem.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.