Iako je prekid trudnoće u SAD od 1973. godine legalan, abortus je za En Malruni, savetnicu u organizaciji „Nega trudnica“ iz Bruklina, sa moralne strane veoma upitna stvar. Vrhovni sud je 1973. u presudi „Ro protiv Vejda“ legalizovao abortus u svim američkim saveznim državama. Tom presudom žene u SAD dobile su pravo da okončaju trudnoću sve dok beba nije sposobna da živi van majčine utrobe – dakle do šestog meseca trudnoće, a u posebnim slučajevima i kasnije.

Protivnici abortusa kao što je En Malruni, nadaju se da je Donald Tramp prava osoba za ispunjenje njihovih želja. Iako je budući predsednik još pre godinu dana rekao da je za to da žene imaju pravo da same odlučuju o svom telu, on se u međuvremenu predstavio kao protivnik toga.

U prvom intervjuu nakon izbora, Tramp je za američku televiziju CBS izjavio da će u Vrhovnom sudu imenovati samo sudije koji se izjasne da su protiv abortusa. Pošto su republikanci blokirali imenovanje Obaminim liberalnih kandidata, devet mesta nakon smrti sudije Entonina Skalija u februaru ove godine, još uvek je slobodno. Trenutno su četiri sudije veoma konzervativne, dok su četiri veoma liberalne. Osim toga, trojica vrhovnih sudija stariji su od 80 godina. Donald Tramp bi, dakle, tokom svog predsedničkog mandata, mogao da se pobrine za konzervativnu većinu u Vrhovnom sudu i time na duži vremenski period poljulja presudu „Ro protiv Vejda“.

Pravo žena na abortus

Budući predsednik je u intervjuu za CBS rekao da u ovom slučaju svaka država ima mogućnost da sama odlučuje o važećem pravu na abortus. Prema podacima instituta „Gutmaher“, koji se zalaže za pravo žena da same odlučuju kada je reč o seksu i porodici, 19 američkih saveznih država već ima zakone koji, nakon takve jedne odluke, zabranjuju abortus. Ako neka žena ipak želi da abortira, ona to onda mora da uradi u drugoj američkoj saveznoj državi, izjavio je Tramp za CBS.

Žene poput Brin Batler, takve izjave budućeg američkog predsednika, ocenjuju kao napad na njihovo pravo da same odlučuju o svom telu, što je i povod da, zajedno sa drugim aktivistkinjama, u Vašingtnu organizuju protestni marš. 21. januara 2017. godine – na dan kada Tramp bude preuzimao dužnost, u glavnom gradu SAD trebalo bi da protestuje više hiljada žena. „Muškarci su takođe dobro došli“, kaže Batlerova. Organizatorima je stalo da na proteste dođe što više ljudi kako bi demonstrirali solidarnost sa svim grupama koje je Donald Tramp oštro napao.

Do sada je više od stotinu hiljada muškaraca i žena preko Fejsbuka potvrdilo dolazak na demonstracije pod nazivom „Marš žena“. „Ne želimo Donalda Trampa da skinemo sa vlasti. On je sada naš predsednik. Želimo da pošaljemo poruku: Hej, ovo je Vaš prvi radni dan. Dobrodošli na posao. S tim sada morate da se suočite. I mi imamo pravo glasa i nećemo dozvoliti da nas ućutkate“, kaže Batlerova.

Najpre „Marš žena“, a potom „Marš za život“

Na demonstracijama 21. januara biće i operska rediteljka Meri Birnbaum. Ona je užasnuta što se uopšte raspravlja o zakonu o abortusu. „Potpuno sam uverena u to da svaka žena ima pravo na abortus. Gde god i kako god to ona želi. Nije fer što vlada želi da odlučuje o našem telu. Muškarci nemaju taj problem.“

Samo nekoliko dana nakon protesta na kojim će biti Batlerova i Birnbaumova, u Vašingtonu će biti održan još jedan protestni marš. „Marš za život“ održava se svake godine u januaru i reč je o protestnoj akciji protiv presude „Ro protiv Vejda“. Organizatorka, Džin Mancini kaže da iz godine u godinu sve više ljudi učestvuje u protestnom maršu. Mnogi koji će demonstrirati, polažu nade u Donalda Trampa, noćnu moru za žene koje veruju u geslo „Moje telo, moja odluka“.

O toj temi već dugo diskutuju protivnici i zagovornici abortusa. Sa Donaldom Trampom, debata o ličnoj slobodi i vrednosti nerođenog života, još više će da podeli, ionako podeljenu zemlju. Tramp je takođe u istom intervjuu rekao da će put do promene prava na abortus biti dugačak i time obema stranama ostavio dovoljno prostora za interpretaciju.