Cena prekida trudnoće na zahtev u Hrvatskoj je u poslednjih pet godina porasla za oko 500 kuna (oko 66 evra). Godišnje se u toj zemlji, pre svega zbog nedostatka seksualnog obrazovanja u školama, porodi približno hiljadu maloletnica. Pored njih, tu su i trudnice koje nisu stalno zaposlene, već rade na autorski honorar pa u Hrvatskoj nemaju pravo na plaćeno bolovanje, naknadu za komplikacije u trudnoći, niti na porodiljsku nadoknadu – i to bez obzira na činjenicu što uplaćuju doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje.

Na niz takvih pokazatelja stanja ženskih reproduktivnih prava ukazale su proteklog vikenda hrvatske aktivistkinje koje se bore za bolji društveni i zdravstveni položaj žena (naslovna fotografija). Povod je bio Međunarodni dan za legalan i siguran pobačaj, 28. septembar. Pesnikinje iz Hrvatske čitale su na Cvetnom trgu u Zagrebu svoje stihove na tu temu, a i pojedini mediji preneli su određene akcente. Ipak, pitanje je koliko sama ozbiljnost te problematike zaista dopire među odgovorne i nadležne političke krugove.

Na delu je kampanja za zabranu pobačaja

Paula Zore iz Platforme za reproduktivna prava ukazuje za DW na poneke od dodatnih aspekata koji određuju situaciju u Hrvatskoj. Pre svega, trebalo bi imati na umu da je dostupnost reproduktivnih prava otežana, već i zbog situacije u sistemu u kojem na nivou države nedostaje 59 ginekoloških timova. Procenjuje se da zato više od 300.000 žena nema pristup primarnoj ginekološkoj zaštiti. Ali, što se tiče ekonomskih razloga, istovremeno zauzvrat funkcioniše tržište.

Cene pregleda u privatnim ordinacijama rastu, dok ženama dostupnost njihovim pravima i dalje remeti specifična politička klima. „Jasno je da se sprovodi kampanja za zabranu pobačaja“, kaže Zore za DW, „a posledica je otežani pristup pobačaju kroz društvene pritiske prema ženama. Baš kao i medicinskom osoblju koje izvodi pobačaje, ako znamo da raste broj lekara koji na osnovu svojih uverenja odbijaju da pruže zdravstvenu negu.“

Prema izveštaju Pravobraniteljke za ravnopravnost polova, takvih lekara je oko 60 odsto. U čak 20 odsto javnih bolnica nije moguće obaviti pobačaj, jer lekari u njima odbijaju da izvode taj zahvat. Bolnice su zakonski dužne da obezbede izvođenje zahvata, ali tu obavezu niko ne reguliše. Tamo gde se pobačaji ipak obavljaju, cena zahvata – koji pacijentkinje same plaćaju – doseže i sumu od 3.000 kuna (oko 400 evra).

„Napad na reproduktivna prava žena, pa tako i na pobačaj u Hrvatskoj, vodi se tako preko dva fronta. S jedne strane kroz komercijalizaciju sistema, s druge strane kroz nametanje fundamentalističkih vrednosti koje služe za političke borbe“, mišljenja je Paula Zore. Povrh toga saznajemo i da se broj pobačaja u Hrvatskoj između 2001. i 2017. godine smanjio za otprilike 50 odsto. Poseban problem su velike regionalne razlike u dostupnosti: broj legalno indukovanih pobačaja u Istarskoj županiji je oko 10 puta veći nego u Splitsko-dalmatinskoj.

Prigovor savesti ili odbijanje vršenja legalnih postupaka

U susednoj Sloveniji, pak, pobačaj je besplatan, odnosno javno finansiran. Broj lekara koji tamo odbijaju da izvrše zahvat veoma je nizak, pa sve veći broj žena iz Hrvatske odlazi u Sloveniju. Ginekolog Dubravko Lepušić iz Kliničkog bolničkog centra Sestre milosrdnice u Zagrebu, još pre niza godina javno je kritički progovorio o toj temi. Institut tzv. prigovora savesti lekara koji odbijaju da vrše pobačaje, on naziva – odbijanje vršenja legalnih medicinskih postupaka.

Lepušić smatra da je to nedopustivo u državnim bolnicama za koje ljudi izdvajaju značajna sredstva. U privatnim ili religijskim ustanovama mogu, ako žele, da imaju prigovor na sve i svašta, ili ne raditi ništa ako tako žele. No nisam baš siguran da tamo tako biraju. I svakako da je pritom problem i konstantno napadanje na sekularnost Hrvatske, i stalno infiltriranje u javni prostor. A ta bi sekularnost morala da bude neupitna kao civilizacijsko dostignuće svakog društva“, smatra Dubravko Lepušić.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android