Imala je 18 godina kada je počela da radi kao daktilografkinja u nemačkom koncentracionom logoru Štuthof kod Gdanjska u Poljskoj. Da li je Irmgard Furhner bila suodgovorna za užase koji su se događali ispred njenog prozora? O tom pitanju sada je odlučio Savezni vrhovni sud (BGH).

U utorak (20. avgust) je najviši sud u Nemačkoj potvrdio raniju presudu protiv sada 99-godišnje Irmgard Furhner. Bivša sekretarica tom presudom je u decembru 2022. bila osuđena na dve godine zatvora uslovno zbog saučesništva u ubistvu u 10.505 slučajeva i pokušaju ubistva u pet slučajeva.

Sud: bivša sekretarica snosi suodgovornost

Savezni vrhovni sud je odbio reviziju koju su advokati Irmgard Furhner podneli protiv presude Zemaljskog suda u Icehoeu. Sudije smatraju da je dokazano da je Furhner kao sekretarica komandanta logora Paula Vernera Hopea dala ključan doprinos funkcionisanju koncentracionog logora. Svojim radom, prema mišljenju sudija, snosila je suodgovornost za sistematsko ubijanje zatvorenika.

Procenjuje se da je u nemačkom koncentracionom logoru Štuthof život izgubilo više od 60.000 ljudi, među njima jevrejski zatvorenici, poljski partizani i sovjetski ratni zarobljenici.

Advokati optužene tvrdili su da ona nije bila svesna da je deo ubilačkog aparata. Svoj posao je doživljavala kao „običan sekretarski posao“. Takođe, tvrdili su da se nije moglo dokazati njeno konkretno saučesništvo u ubistvima, jer nije bilo jasno koje je naredbe i dopise konkretno kucala.

U „kontrolnoj tački“ koncentracionog logora

Savezni vrhovni sud je, međutim, prihvatio argumentaciju Saveznog državnog tužilaštva. Sud je odbacio tvrdnju da je njen rad imao samo svakodnevni karakter. Ona je imala „pozitivno znanje o kriminalnim delima glavnih počinilaca koje je podržavala“ i „uprkos tome se svojim radom solidarisala s njima“.

Ili, kako je to formulisao državni tužilac Udo Vajs: Irmgard Furhner sedila je direktno i dobrovoljno u „kontrolnoj tački“ koncentracionog logora.

Na pitanje treba li žena u ovako dubokoj starosti da bude osuđena, sutkinja Saveznog vrhovnog suda je izjavila: „Zakon je jasan: ubistvo ne zastareva.“ To važi i za pomaganje u ubistvu.

I pravni zastupnici 23 sporednih tužilaca pozdravili su presudu. Neki od njih već su preminuli. U početku je 30 sporednih tužilaca, uključujući preživele iz logora iz Poljske i Izraela, pristupilo tužbi u Icehoeu.

Njegovim klijentima nije bilo stalo do osvete, rekao je pravni zastupnik Onur Ozata u intervjuu za DW. Zbog pogrešnog sudskog pristupa desetinama hiljada počinilaca omogućeno je da neometano nastave da žive svoje živote. Presuda Saveznog vrhovnog suda je „značajna odluka, jer pokazuje da se optužena ne može opravdati tvrdnjom da je samo obavljala papirologiju. S takvim izgovorom više se ne može izvući.“

Kasna, ali istorijska presuda

U sudskom postupku protiv Furhner prvi put je optužena jedna civilna službenica. Ovom presudom Savezni vrhovni sud potvrđuje da se i osobe koje su obavljale „samo“ administrativne poslove u koncentracionim logorima mogu smatrati odgovornim za zločine nacističkog režima.

Centralni ured u Ludvigsburgu još uvek vodi istrage u slučajevima službenika koncentracionih logora, ali zbog duboke starosti mogućih počinilaca te istrage sve više postaju trka s vremenom. Naime, sudovi mogu da odbiju pokretanje postupka ako optuženi ne budu smatrani procesno sposobnima. Suđenje Irmgard Furhner moglo bi da bude jedno od poslednjih.

Predsednik Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj Jozef Šuster pozdravio je presudu. On je u Berlinu ocenio da je presuda Saveznog vrhovnog suda protiv danas 99-godišnje optužene ispravna. „Ne radi se o tome da je zatvorimo do kraja njenog života. Radi se o tome da počiniteljka mora da odgovara za svoja dela i da pronađe reči za ono što se dogodilo i za ono u čemu je učestvovala.“ Zbog toga još teže pada to što počiniteljka nije priznala krivicu, rekao je Šuster.

Za Kristofa Hojbnera, predsednika Međunarodnog odbora Aušvic, ova presuda ima istorijski značaj. Kako je rekao, u Nemačkoj je bilo mnogo počinilaca koji su snosili suodgovornost u ubilačkom aparatu koncentracionih logora, ali im nikada nije suđeno. „Umesto toga, mogli su u miru da uživaju u svojoj penziji“, rekao je Hojbner.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku