Sudbina gasovoda Severni tok 2 jedna je od malobrojnih tema koje nisu potonule u poplavi vesti o pandemiji. Hapšenje Alekseja Navaljnog i gušenje protesta njegovih pristalica na naslovnice su vratile pitanje gasovoda.
Tamo je prethodno bio početkom avgusta kada je Navaljni otrovan i prebačen na lečenje u Nemačku. I tada se potezalo pitanje da li Putinov režim treba „kazniti“ tako što bi se obustavila gradnja Severnog toka 2, drugog gasovoda koji će direktno povezati Rusiju i Nemačku. Tako je ovaj energetski projekat, uz koji je od početka išao pridev „sporan“, tema od posebne osetljivosti u odnosima Berlina i Moskve.
Prvo kraj Severnog toka u pogonu je već deset godina. A zaustavljanje gradnje njegovog parnjaka postalo je zamisliv scenario kada su Sjedinjene Države krajem prošle godine uvele sankcije protiv firmi koje učestvuju u polaganju cevi na dno Baltičkog mora. Otpor iz Vašingtona je dobrano usporio izgradnju poslednjih kilometara pred nemačkom obalom.
Diskusija se ponovno zahuktala i u Nemačkoj. Pre svih političari opozicionih Zelenih zahtevaju momentalno obustavljanje radova, pozivajući se na sudbinu Navaljnog i stanje građanskih prava u Rusiji. Oštre mere podržavaju i pojedini političari iz redova vladajućih Demohrišćana Angele Merkel. Ali kancelarka i Vlada uvek odgovaraju isto: radi se o ekonomskom, a ne političkom projektu.
Nemačka neće zaustaviti gradnju, i za to postoji više razloga. Takav potez bi uništio poverenje privrede u politiku, a na obe strane se to poverenje smatra ekstremno važnim. Berlin bi se suočio sa tužbama za plaćanje odštete u milijardama evra – jer projekat je u Nemačkoj prošao sve instance i dobio sve dozvole.
Ali ne radi se samo o novcu. Odustajanje od gasovoda bi značilo raskid poluvekovnih veza (Zapadne) Nemačke i Moskve – veza koje su podrazumevale i energetiku. Radikalni potezi nisu stil nemačke diplomatije, pogotovo ne prema Rusiji, zemlji s kojom Nemačka ima posebne odnose – koji su i istorijski opterećeni.
Povlačenje ručne kočnice bi značilo gubitak ugleda i same kancelarke Merkel ali i njene vladajuće koalicije. Oni ovaj projekt nisu doveli pod znak pitanja ni nakon aneksije Krima, a ni nakon rata na istoku Ukrajine ili ubistva ruskog opozicionara Borisa Njemcova, a ni nakon napada ruskih hakera na Bundestag.
Jedini put da izbegne sve te probleme bi za Berlin bilo ukoliko Evropska unija odluči da spreči projekat – tome se nadaju Poljska i baltičke zemlje. Ali teško je da u Briselu može biti konsenzusa. Već su i blage sankcije protiv Rusije zbog mešanja u Ukrajini naišle na gunđanje Italije i Austrije. Sa dobrim razlozima, Briselu se ne žuri da priča o Severnom toku 2.
Zato su diskusije o obustavi gradnje u najboljem slučaju – samozavaravanje. Prazne reči koje u očima Kremlja otkrivaju slabosti Nemačke i EU.
Ti iluzorni apeli imaju suprotan efekat od željenog – oni jačaju ruskog predsednika Putina u odnosu prema EU, ali i na međunarodnoj sceni. Baš pod motom: Eto, pogledajte! Evropa je nemoćna!
S obzirom na to, nikoga nije trebalo da začudi što je glavni diplomata EU Žozep Borelj ponižen tokom boravka u Moskvi. Sa Tvitera je saznao da Rusija upravo proteruje troje evropskih diplomata jer su tobože učestvovali na nedozvoljenim protestima.
Pouka je da ne treba prestati sa gradnjom gasovoda, nego sa slanjem praznih pretnji. Provereni diplomatski recept je da svaka pretnja mora da bude ostvariva. Iskusni političari znaju da nema mnogo prostora za sankcije prema Rusiji, a tokom pandemije ga je još manje.
To ne znači da je Berlin sasvim vezanih ruku. Možemo se setiti proterivanja diplomata nakon trovanja bivšeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegove kćerke u Velikoj Britaniji, ili ekonomskih sankcija nakon što je iznad istočne Ukrajine oboren putnički avion. Moskva razume takve signale bolje nego isprazne pretnje o zaustavljanju Severnog toka 2.