Izvođenja Šilerovih drama su uvek u skladu sa duhom vremena u kome se režira. Razume se da se i odstupa od teksta. Raume se da danas dominira autorsko pozorište. Razume se da je na sceni, pa i u slučaju predložaka Fridriha Šilera, dozvoljeno sve. Na primer, u berlinskom pozorištu «Maksim Gorki» je nedavno zabeležena postavka znamenite drame bunta protiv vladarske samovolje, «Spletka i ljubav», u formi niza roksongova, pri čemu protagonisti najčešče razgovaraju mobilnim telefonima, uglavno po berlinskim kafana, sa scenerijom koju čine siluete oblakodera grada.

Šra to i dalje goni pozorišne umetnike da se, umesto tekstova savremenika, laćaju Šilerovih i da ih po svaku cenu približavaju današnjem gledaoci? To su svakako univerzalne poruke izrečene jezkom koji prevazilazi svoje vreme. Šiler je kao malo koji pisac svoga vremena bio toliko socijalno svestan, gađajući probleme vremena u srž, ali je i odašljao poruke u univerzum življenja, u vanvremenost. I amlo koj tekstovi su univerzalno savremeni, kao Šilerovi. Tako je to u dramama «Don Karlos», «Valenštajn», «Marija Stjuart», «Jovanka Orleanka». «Don Karlos», «Viljem Tel». Tako je to i u baladama, u «Pesmi o zvonu», na primer. Ali, tako je to i u Šilerovim esejima, o estetskom vaspitanju, o naivnom i sentimentalnom pesništvu. Konačno, to važi i za Šilerove spise o istoriji, koji i danas inspirišu naučnike i istoričare, političare i pragmatičare. Šiler je kao malo ko u istoriji uvek podsećao na morlanu stranu čoveka. Fridrih Šiler ostaje i savest čovečanstva.