1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Istorija

Pre 80 godina: Berlin, stanica Grunevald, peron 17

23. oktobar 2021.

Pre 80 godina nacisti su sa berlinske železničke stanice Grunevald počeli sa deportacijom Jevreja u neizvesnost, obespravljenost, patnju i smrt.

Peron 17
Peron 17Foto: Marko Priske/Ständige Konferenz

U prvom vozu sa stanice Grunevald sa perona 17 deportovano je 1089 Jevreja - dece, žena i muškaraca. Cilj je bio daleko, Lođ. Bilo je to 18. oktobra 1941. Jevereji su prvo transportovani vagonima putničkih vozova, a potom u prepunim stočnim vagonima. Morali su da plaćaju karte za prevoz.

Tokom godina užasne nacističke vladavine u smrt, u geta, ili u nacističke radne i koncentracione logore deportovano je ukupno više od 50.000 Jevreja iz Berlina.

„Ovakva mesta i ovakve datume imamo da se ne bi zaboravili milioni žrtava, njihova sudbina i patnji, ali ni nedela dželata i njihovih pomagača, rekao je predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer, početkom ove sedmice nakon polaganja jedne bele ruže na peronu 17.

Predsednik sa suprugom, 18.10.2021.Foto: Marko Priske/Ständige Konferenz

Sećanje na žrtve obeležava se na tom peronu poslednjih deset godina, svakog 18. oktobra. Tu su bili i Franc i Petra Mihalski. Već duži niz godina ne propuštaju nijednu komemoraciju. Oni su počasni gosti, svedoci vremena i žrtve Holokausta.

„Na ovaj dan se sećamo prijatelja i rođaka. Ljudi koje smo poznavali, koji su uspeli da pobegnu i onih koji su deportovani. Ali, se sećamo i onih, koji su pre sebi oduzeli život, pre nego što se počelo s deportacijam", kazala je Petra Mihalski. Ona govori i u ime svog supruga, 87-godišnjeg Franca Mihalskog, koji zbog moždanog udara ne može dobro da govori.

Franc i Petra Mihalski, 18.10.2021.Foto: Annette Riedl/dpa/picture alliance

Franc je bio dete iz „mešovitog" braka

Franc Mihalski želi da svedoči o onome što je doživeo, koliko god još bude mogao. Reporteri DW su ovaj bračni par posetili i u njihovom stanu u Berlinu.

Franc Mihalski je sin Jevrejke i oca katolika. Njegova majka Lili je pre braka prešla na katoličanstvo. Njihov sin Franc došao je na svet 1934. u Vroclavu, koji je tada bio deo Nemačke i prema nacističkoj teoriji rasa bio je dete iz „mešovitog braka". Porodica je dobrostojeća. Ubrzo, međutim, postaju žrtve diskriminacije: na poslu, u društvu…

Baš na njegov deseti rođendan Gestapo dolazi po njih. Uspeli su da pobegnu u poslednjem trenutku. Bio je to početak duge odiseje kroz Češku, Austriju i Saksoniju. Na kraju dolaze u Berlin. Uspevaju da prežive uz mnogo sreće i uz pomoć prijatelja.

Tihi heroji

Franc Mihalski tokom intervjua odjednom ustaje. Uzima knjigu iz biblioteke, koju je sam napisao: „Kada je Gestapo zazvonio na vrata". Brzo otvara 89. stranicu. Tu stoji: „Moji tihi heroji", šest imena koja neće nikada zaboraviti. Šestoro ljudi, koji su njemu i njegovoj porodici pomogli i tako im spasili živote.

Bračni par MihalskiFoto: Volker Witting/DW

Među njima su: Erna Šarf, dadilja porodice Mihalski koja neko vreme kod sebe primila i čuvala Franca i njegovog brata. Gerda Mec, koleginica Francovog oca organizovala bi s vremena na vreme tajna putovanja za porodicu. Nih dve su 2012. posthumno odlikovane u Jerusalimu u Memorijalnom centru Jad Vašem medaljom „Pravedni među narodima". Za to se pobrinuo upravo Franc Mihalski.

A tu je jedan policajac, koji im je javio da po njih dolazi Gestapo i koji im je time omogućo da pobegnu.

„Ne mora čovek da bude fakultetski obrazovan. Mora da ima toplo srce. Mora da ima ljubavi prema ljudima. A treba biti i lukav, jer onda možete da pomognete drugim ljudima. Takvi su bili ljudi koji su nam pomogli. I zbog njih idemo na peron 17", kazala je Petra Mihalski.

Nikada više - ali se ipak ponovo događa

Bračni par priča kako je pre četiri godine jedan njihov unuk bio žrtva antisemitskog napada: 14-godišnjaka su davili i tukli i inscenirali navodno smaknuće. Sve - samo zbog toga što je Jevrej. Slučaj je izazvao međunarodnu medijsku pažnju.

Zbog takvih slučajeva je nemački predsednik Štajnmajer i na peronu 17 još jednom upozorio: „Antisemitizam ne sme nikada više da nađe mesta u našem društvu. Anisemitzam u bilo kom obliku ne sme ostati bez javne reakcije."

Preživeli su Holokaust, Peter i Franc MihalskiFoto: Marko Priske/Stiftung Denkmal für die ermordeten Juden Europas

Mihalski se dobro drže i često su na događajima ovog tipa slušali ovakve i slične reči. Oni su takođe pomno pratili kako je poslednjih meseci i godina rastao broj antisemistkih napada. Sa dozom rezigniranosti primećuju: „To ne sme više nikada da se ponovi, ali mi u to ne verujemo. Jer, toga ima otkako je sveta i veka."

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi

Više o ovoj temi

Prikaži više članaka