1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Istorija

Pre nego što je Aušvic postao fabrika smrti

14. jun 2020.

Pre 80 godina u Aušvic je stiglo prvih 728 zatvorenika - poljski pripadnici pokreta otpora. Od 1942. taj koncentracioni logor je postao mesto gde su industrijski uništavani ljudi iz cele Evrope - najviše Jevreji.

Prvi transport - 14.06.1940 Aušvic
Prvi transport - 14.06.1940 AušvicFoto: Staatliches Museum Auschwitz-Birkenau

"Moja voljena Halusia, od 14.6. se nalazim u konclogoru Aušvic, zdrav sam i dobro se osećam", napisao je 1940. Tadeuš Korčovski, zatvorenik broj 373 svojoj verenici. Pisma su bila strogo kontrolisana, i ovaj 26-godišnjak je mogao da piše samo lepe stvari, na primer kako je "vreme u Aušvicu prijatno". Između redova je pokušao da dojavi da će po svoj prilici "ostati malo duže" u logoru.

Januš Pogonovski Foto: Staatliches Museum Auschwitz-Birkenau

S istim transportom u logor je dopremljen i 19-godišnji student Januš Pogonovski. O njemu se zna da je kao član pokreta otpora u logoru, zajedno sa još 11 zatvorenika 1943. osuđen na smrt. Sa omčom oko vrata, uspeo je da izmakne stolicu na kojoj je stajao i time barem sam odredi trenutak svoje smrti, prenose očevici. U pismu koje je dobila njegova porodica je kao uzrok smrti stajalo: "Iznenadni prestanak rada srca."

Smrtovnica PogonovskogFoto: Staatliches Museum Auschwitz-Birkenau

Korčovski i Pogonovski su bili među prvim zatvorenicima koncentracionog logora Aušvic koji je u proleće 1940. bio osnovan u zgradama nekadašnje kasarne poljske vojske. Himleru se činila pogodnom za koncentracioni logor jer je saobraćajno bila dobro povezana s ostatkom Evrope.

Od 728 Poljaka koji su tu bili dopremljeni, tri četvrtine su bili muškarci mlađi od 30 godina, uglavnom intelektualci i studenti. Njihovi kapoi i čuvari su bili 30 nemačkih kriminalaca koji je SS dopremio iz logora Zaksenhauzen.

Ubijanja i deportacije

Poljski zatvorenici su bili žrtve nemačke politike koja je imala za cilj uništenje poljske intelektualne elite. Nakon što su nemačke trupe 1. Septembra 1939. upale u Poljsku, zapadni deo zemlje je pripojen Nemačkoj. U okviru takozvane „akcije inteligencija" u toj oblasti je do jula 1940. ubijeno 50 000 Poljaka, a još toliko ih je deportovano u logore.

A u Generalnom gubernatorstvu, odnosno poljskim područjima pod nemačkom civilnom upravom u akciji koja se nazivala "Vanredna akcija uspostavljanja mira" sprovođena je slična praksa - svakodnevne deportacije, racije i masovna ubistva. Između 1939. i 1945. je oko 140 000 Poljaka deportovano u Aušvic - polovina njih nije preživela.

Johen Beler - Jochen BöhlerFoto: A. Günther

"Cilj je bio da Poljska kao država nestane s lica zemlje. Narod je trebalo da zaglupi i Nemcima služi kao roblje", kaže istoričar Johen Beler sa univerziteta u Jeni. Nemačkim okupatorima je posebno važno bilo da unište elitu koja je organizovala otpor.

"Zapad" nije reagovao na rana upozorenja o Holokaustu 

"Poljski pokret otpora je na okupiranim područjima uspostavio paralelnu tajnu državu, sa školama, univerzitetima, čak i vojskom. To je jedinstven slučaj u evropskoj istoriji", objašnjava Beler u razgovoru za DW.

Kao svoj važan zadatak ta tajna država je videla u tome da upozori svet na nacističke zločine, pre svega na uništavanje Jevreja. "Tragedija poljskih ilegalaca je da njihovi izveštaji nisu naišli ni na kakav odjek", napominje Beler.

Vitold PileckiFoto: Pilecki-Institut Berlin/ Witold Pilecki Familiensammlung

Vitold Pilecki, oficir poljske tajne vojske, još 1940. je saveznicima dostavio izveštaje iz Aušvica. Zbog te misije je dobrovoljno otišao u logor - to je jedini takav poznat slučaj. No njegovi su izveštaji ostali bez reakcije.

Vitold Pilecki (1901-1948) na suđenju 1947. Staljinitičke vlasti u posleratnoj Poljskoj su ga osudile na smrt zbog kolaboracije sa imperijalistima. Rehabilitovan je tek posle pada Gvozdene zavese.Foto: Pilecki-Institut Berlin/ Witold Pilecki Familiensammlung

Isto se desilo i sa „Izveštajem svetu" Jana Karskog. Ovaj kurir poljske tajne armije lično je informisao predsednika SAD Frenklina Ruzvelta 1943. o masovnim ubistvimam Jevreja u gasnim komorama u Aušvicu.

„Hteo sam da spasim milione, a na kraju nisam bio u stanju da spasim ni jendog jedinog čoveka", ogorčeno je rekao Karski posle rata. On je Zapadu u više navrata prebacio "ravnodušnost prema holokaustu".

Malo se zna o poljskim žrtvama

Mada je bila "jedinstvena u evropskoj istoriji", poljska tajna država je "van Poljske gotovo nepoznata", kaže Beler. Isto važi za zločine koje su Nemci počinili u okupiranoj Poljskoj.

"Po mom mišljenju, problem je što se u (nemačkim, prim ur.) školama o Holokaustu obično uči potpuno odvojeno od konteksta u kojem je sproveden. A to je bila upravo nemačka okupacija u Poljskoj, čiji je jedan cilj od 1941. bio ubistvo evropskih Jevreja na poljskom tlu", ističe ovaj istoričar.

Od 3,5 miliona poljskih Jevreja više od 90 odsto ih je ubijeno u Holokaustu. Međutim, u Nemačkoj se „potpuno zapostavlja" da je ubijeno i 3,5, miliona ne-jevrejskih Poljaka, kaže Beler. Na predavanjima o nemačkoj okupaciji u Poljskoj mora "bukvalno da krene od nule".

Pojedinačne sudbine važnije od statistike

Memorijalni centar Aušvic-Birkenau na 200 hektara, koji je od 2007. svrstan u kulturnu baštinu čovečanstva, želi da očuva sećanje i na te žrtve.

Lista ljudi iz prvog transporta u AušvicFoto: DW/W. Szymanski

Upravo je aktuelizovana lista imena zatvorenika iz prvog transporta u Aušvic: od 728 prvih zatvorenika 325 je preživelo, 292 je izgubilo život u Aušvicu, dok je sudbina njih 111 ostala nepoznata. Pojedinačne sudbine svih logoraša se pomno rekonstruišu na osnovi malog broja dokumenata i fotografija koji većinom potiču od rodbine žrtava. SS je uništio veći dio logorske dokumentacije, kako bi prikrio tragove zločina.

"Mi još uvek istražujemo pojedinačne sudbine. Jer velika priča o Aušvicu se sastoji od 1,3 miliona individulanih priča i sudbina", kaže Pjotr Civinski, direktor spomen-područja. Te sudbine, mnogo više i snažnije od pukih statističkih brojki, svetu mogu da ispričaju priču o Aušvicu - fabrici smrti.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi

Više o ovoj temi

Prikaži više članaka