U Bosni i Hercegovini je uoči zvaničnog kandidovanja predizborna atmosfera neretko dinamičnija nego u predizbornoj kampanji. Centralna izborna komisija (CIK) je već utvrdila kalendar za Opšte izbore 2026 sa izbornim danom 4. oktobra i rokovima za prijave tokom maja, juna i jula, ali ono što se trenutno odvija na političkoj sceni važnije je od samog birokratskog čina predaje papira.

Opoziciono saplitanje

Ako je negde politička komedija opet prešla u farsu, onda je to u Republici Srpskoj (RS). Opozicija je i ovog puta krenula sa pričom o zajedničkom nastupu, da bi se po ko zna koji put ispostavilo da svi podržavaju jedinstvo dok god to jedinstvo podrazumeva njihovo ime na glasačkom listiću.

Srpska demokratska stranka (SDS) je krajem aprila ponudila sporazum kojim bi opozicija usaglasila zajedničke kandidate za predsednika Republike Srpske i srpskog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine, uz oslanjanje na ranije rezultate i istraživanja javnog mnjenja, kao i dogovor do kraja maja. Iako se činilo da problema neće biti, glad za vlašću koja traje dve decenije preuzela je primat nad razumom.

„Želim da se ogradim u ime SDS-a i organa SDS-a, sve što je pre ove konferencije izašlo u medije i eksploatiše se nije zvaničan stav ni moj, ni organa SDS-a, ni Glavnog odbora SDS-a“, rekao je predsednik stranke Branko Blanuša, nakon poslednje sednice Glavnog odbora stranke, na kojoj su potvrđeni raniji stavovi da Blanuša bude kandidat za predsednika RS.

Trojanski konj

„Deo ekipe iz SDS-a pokušava da progura Draška Stanivukovića kao kandidata za predsednika Republike Srpske. Zadovoljno trljaju ruke nakon nastupa Branka Blanuše na konferenciji za novinare, na kojoj je govorio potpuno suprotno od onoga što je dogovoreno i usvojeno na sednici Glavnog odbora SDS-a“, rekao je lider Liste za pravdu i red Nebojša Vukanović, koji smatra da je Blanuša izgubio kredibilitet.

Dok Vukanović prikuplja potpise za kandidaturu za člana Predsedništva BiH, u Pokretu sigurna Srpska, koji je nastao spajanjem više političkih frakcija koje su se odvojile od matičnih stranaka, kao novog predsednika RS vide Draška Stanivukovića. U toku su pregovori Blanuše i Stanivukovića o tome ko će preuzeti kandidaturu za jednu od dve funkcije.

„U takvim uslovima Milorad Dodik i SNSD ne moraju da urade ništa spektakularno. Dovoljno je da sa strane gledaju kako njihovi protivnici ponovo pokušavaju da dokažu da su sazreli za vlast, a onda u roku od nekoliko dana potvrde da i dalje nisu sazreli ni za međusobni dogovor. Opozicija u RS već godinama nastupa kao politički blok koji stalno obećava ozbiljnost, a uporno proizvodi improvizaciju“, kaže novinar Goran Dakić.

Pluralizam postoji, ali HDZ i dalje drži težište

Kod hrvatskih stranaka slika je nešto drugačija, ali suštinski ista. Hrvatska demokratska zajednica Bosne i Hercegovine (HDZ BiH) je praktično već odredio Darijanu Filipović za kandidatkinju za hrvatskog člana Predsedništva BiH, dok je grupacija pet stranaka predvođena Hrvatskom demokratskom zajednicom 1990 (HDZ 1990) izašla sa Zdenkom Lučićem kao zajedničkim kandidatom. HDZ 1990 nastao je 2006. odvajanjem od  stranke HDZ BiH. 

To znači da hrvatska politička scena više nije svedena samo na jednu komandu i jedno tumačenje „legitimnog predstavljanja“.

Ova dva kandidata ne znače samo takmičenje za jednu funkciju, već sudar dve političke logike. Sa jedne strane HDZ-ove, koja i dalje računa na uređeni monopol, i opozicione, koja pokušava da dokaže da biračko telo nije privatni posed jedne centrale.

SDA se vraća na fabrička podešavanja, čeka se Trojka

Na bošnjačkoj političkoj sceni više nema mnogo nepoznanica. Stranka demokratske akcije (SDA) je i formalno isturila Bakira Izetbegovića kao kandidata za člana Predsedništva BiH, uz jednoglasnu podršku stranačkog vrha i ranije potvrde iz kantonalnih odbora.

„Reći da je lako pobediti njih 14, koji su svoju sudbinu i sudbinu svojih stranaka vezali za pobedu gospodina Bećirovića, bilo bi neodgovorno. Ali da taj čitav klaster stranaka tone, to je činjenica. Ostanak Trojke je nastavak potonuća BiH u svakom smislu“, rekao je Izetbegović, nakon jednoglasne podrške stranke, naglašavajući da je vreme da se SDA vrati na vlast.

Međutim, stranka koja godinama govori o širini kadra i kontinuitetu politike na kraju se opet vraća na isto ime, kao da između SDA i Izetbegovića više ne postoji ni ozbiljan pokušaj razdvajanja.

Za Trojku je to istovremeno problem i prilika. Denis Bećirović je već ranije potvrdio kandidaturu, nakon što je dobio podršku 14 stranaka okupljenih u savezu „Ujedinjeni za državu Bosnu i Hercegovinu“, među kojima su SDP, Narod i pravda i Naša stranka.

Formalno gledano, Trojka ima kandidata i blok podrške, ali je pitanje koliko je to dovoljno u bosanskohercegovačkoj politici.

„Bećirovićeva prednost jeste u tome što iza sebe ima širi blok stranaka i poziciju aktuelnog člana Predsedništva, ali to će biti teško održati pred biračima u uslovima u kojima je protekle četiri godine Trojka provela u sizifovskoj borbi protiv Milorada Dodika i na kraju izgubila“, smatra Goran Dakić.

Kako da se ne izgori u svom dvorištu?

Prijave CIK-u su tek forma, pravo pitanje je ko će preživeti sopstveni tabor

U RS opozicija i dalje ne uspeva da dokaže da joj je zajednički interes važniji od pojedinačne taštine. Kod hrvatskih stranaka postoji pokušaj širenja političkog prostora, ali bez garancije da će alternativa biti dovoljno snažna da promeni poredak. Kod bošnjačkih stranaka, SDA se oslanja na povratak prepoznatljivog lidera, dok Trojka mora da dokaže da koalicija može biti i politički subjekt, a ne samo zbir pragmatičnih partnera.

U takvim uslovima i političkom haosu, birači imaju najteži posao. Za manje od pet meseci do izbora nemaju jasnu sliku šta bi eventualna promena konkretno značila. Ukoliko sve ostane na istim pozicijama, na izborima u oktobru biće još više apstinenata, posebno u Republici Srpskoj, kaže za Marija Milić, savetnik za javnu komunikaciju.

„Do sada smo političke protivnike gledali na različitim stranama političkog spektra, a danas ih često vidimo u istim redovima. To kod birača dodatno pojačava osećaj zbunjenosti i nepoverenja“, kaže Milić, upozoravajući da birači na ovaj način osećaju neiskrenost političkih subjekata.

Do zaključivanja kandidatura biće još političkih potresa i poteza vođenih čistim interesom, ali, kaže Milić, glavna slika već postoji.

„Stranke su još pre formalne kampanje pokazale svoju nervozu, svoje limite i svoje stare navike. I zato je prvi utisak ovog izbornog ciklusa prilično brutalan: manje je neizvesno ko bi mogao biti kandidat, a mnogo više ko je sposoban da do oktobra ne izgori u sopstvenom dvorištu“, zaključuje Milić.