Bugarska je u poslednjih nekoliko meseci doživela mnoga politička iznenađenja – višestruke parlamentarne izbore, meteorski uspon novih stranaka i odbijanje izbornih pobednika da formiraju vladu. Ali u nedelju (21.11.) nije bilo ničeg spektakularnog: u drugom krugu izbora Rumen Georgijev Radev (58) ponovo je izabran za predsednika, kao što su i predviđala istraživanja javnog mnjenja. Taj bivši vojni pilot i komandant bugarskog vazduhoplovstva dobio je oko 67 odsto glasova. Njegov izazivač, konzervativac i univerzitetski profesor Anastas Gerdžikov, osvojio je samo 32 odsto.

To je ujedno i kraj svojevrsnog izbornog maratona: Bugari su, naime, ove godine tri puta izlazili na izbore za novi parlament – prvi put na redovnim izborima u aprilu, a zatim još dva puta, jer su vlade izgubile poverenje. Prvi krug redovnih predsedničkih izbora održan je paralelno s parlamentarnim izborima 14. novembra. Radev je tada za dlaku propustio da osvoji apsolutnu većinu i postane predsednik već u prvom krugu.

Nakon pobede u drugom, Radev je proglasio kraj političke ere koju su obeležile bezbrojne aferama sa zloupotrebom ovlašćenja i korupcijom, i najavio novi početak za Bugarsku. Građani su, rekao je, glasali „za promene, za raskid s korupcijom, pljačkama i bezakonjem, ali i za zbacivanje mafije s vlasti“, poručio je stari-novi šef države. „Bugarska izlazi iz slepe ulice“, obećao je Radev.

-pročitajte još: Od izbora tri putića

Prekretnica za Bugarsku

Iako je funkcija predsednika u Bugarskoj u najvećoj meri reprezentativna, jer ona ne nosi velika ovlašćenja, ponovni izbor Radeva predstavlja zapravo prekretnicu. Predsednika su podržale one reformske stranke koje su na izborima 14. novembra dobile većinu, uključujući i stranku „Nastavljamo promene“ (PP), koja je osnovana ovog leta. One sada žele da formiraju koaliciju koja bi da progura radikalne reforme u oblasti pravosuđa i borbe protiv korupcije. Radev obećava da će im u tome pružiti podršku.

U Bugarskoj se tako okončava i rat između predsednika i bivšeg premijera, koji je trajao godinu dana. Radev je bio ogorčeni protivnik premijera Bojka Borisova, koji je bio na toj funkciji do aprila, ali i njegove stranke GERB (Građani za evropski razvoj Bugarske). U početku je ta stranka bila umereno konzervativna i proevropska, ali za mnoge Bugare je ona već dugo oličenje korupcije i zloupotrebe moći.

„Na predsedničkim izborima birači su ponovo poslali istu poruku kao i na svim prethodnim izborima ove godine“, kaže za DW politikolog Danijel Smilov iz sofijskog Centra za liberalne studije (CLS). „Većina odbacuje prethodni model vlasti pod Borisovom i želi nešto novo.“

-proćčitajte još: Mladi u Bugarskoj uoči izbora – deo „zelenog talasa“

Relativizacija totalitarne prošlosti

Upitno je međutim može li Radev u potpunosti da ispuni želju za promenama. Bivši pilot borbenog aviona nekada je bio član Bugarske komunističke partije (BKP) – isto kao i bivši premijer Borisov – i više puta je relativizovao totalitarnu prošlost Bugarske. Političku karijeru započeo je 2016. uz podršku socijalista (BSP), stranke koja je nasledila Komunističku partiju, i koja je dugo bila poznata po nacionalizmu, homofobiji i simpatijama prema Putinu.

Nakon što je Radev u novembru 2016. prvi put izabran za šefa države, njegovo protivljenje režimu Borisova dugo je imalo svojevrstan političko-stranački prizvuk. To se prošle godine promenilo. U julu 2020. istražitelji su, naime, pretresli njegovu predsedničku rezidenciju. Ta politički motivisana akcija dogodila se po nalogu kontroverznog vrhovnog tužioca Ivana Geševa, čije je imenovanje Radev uzaludno pokušavao da spreči i koji je više puta blokirao istrage o korupciji.

Pretres predsedničke rezidencije dogodio se u vreme kada su desetine hiljada ljudi izašle na ulice i protestovale protiv režima Borisova. To je bilo vreme kada se u civilnom društvu formirao masovni pokret za reforme. Radev se nakon pretresa pozicionirao kao snažan glas protesta, a politikolog Smilov smatra da to nije bila samo politička računica: „Otada je on stvarno verodostojan borac protiv korupcije i mislim da je stvarno ozbiljan.“

Politikološkinja Vesela Černeva iz sofijskog predstavništva Evropskog saveta za spoljnopolitičke odnose (ECFR) ocenjuje za DW da Radev sada mora da dokaže koliko je verodostojan. „On to može da uradi tako što će podržati reformske zakone nove koalicije, ali on bi pre svega trebalo da simboličkim gestovima stane iza nove reformske koalicije.“

Upitan odnos prema Rusiji

Verovatno najkontroverzniji aspekt u dosadašnjem mandatu bugarskog predsednika je njegova pozicija prema Rusiji. Na početku svog predsedničkog mandata smatralo – naročito u inostranstvu – da je proruski orijentisan. Takva percepcija je verovatno bila neprecizna, iako je on u više navrata izazivao sukobe sumnjivim izjavama o Rusiji: u više navrata je pozivao na ukidanje sankcija Rusiji, a prošle nedelje je, u televizijskom duelu sa svojim konkurentom Anastasom Gerdžikovom, izjavio je da se u odnosu sa Rusijom mora biti „pragmatičan“. Ujedno je izgovorio još jednu značajnu rečenicu: „Krim je trenutno ruski, šta drugo?“ Time je izazvao ne samo ogromna previranja na unutrašnje-političkom planu, već i diplomatsku krizu s Ukrajinom.

Vesela Černeva smatra da je Radev tokom rasprave u studiju nehotice dopustio da ga namame na tanak led. Bez obzira na to, on pokazuje da zastupa spoljnopolitičku ideju koja je raširena u Bugarskoj – „da mala zemlja treba da održava balans u odnosu na glavne geopolitičke aktere“, objašnjava Černeva. Tokom prvih nekoliko godina na poziciji predsednika, Radev je „delomično pogrešno procenio“ kako bi ta ravnoteža trebalo da izgleda, „ali je pokazao da on zapravo nije proruski orijentisan i da se Bugarska drži svog transatlantskog, prozapadnog kursa.“

Uskoro samo druga violina?

Danijel Smilov smatra da iza proruskih izjava Radeva stoje izborno-taktički razlozi, budući da mnogi Bugari osećaju velike simpatije prema Rusiji, što se, međutim, ne bi smelo mešati s odobravanjem Putina. „U svakom slučaju, postoji nejasnoća u stavu Radeva o Rusiji i to je najupitniji deo njegovog predsednikovanja.“

Pitanje je za sada i to koju će političku ulogu Radev zauzeti na unutrašnje-političkom planu. U krizi koja traje mesecima i koja je dovela do pravog vakuuma vlasti, on je politički akter u Bugarskoj s najvećim uticajem – kojeg međutim, prema Ustavu, ne poseduje. Nije zato jasno da li će on pristati da se predstavlja kao politički snažan i veoma aktivan predsednik.

Politikološkinja Vesela Černeva kaže da je za sada otvoreno pitanje da li će Radev podršku koju ima, a koja je znatno prerasla podršku socijalistima, stranačko-politički da instrumentalizuje. Njen kolega Danijel Smilov, s druge strane, veruje da će Radev morati da popusti. „Ne verujem da će lideri reformskih stranaka odustati od svojih projekata. Radev će se uskoro morati da se pomiri s tim da je samo druga violina.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu