Predsednik Poljske Andžej Duda i premijer Donald Tusk odavno su na ratnoj nozi. Tusk predvodi koaliciju centra i levice, a Duda ne krije svoju bliskost sa nacional-konzervativnom strankom Pravo i pravda (PiS) koja je u oktobru izgubila izbore.

Ali, kada je reč o bezbednosti zemlje, oba političara su jednodušni. Sjedinjene Američke Države važe kao najvažniji garant bezbednosti Poljske. Cilj poljskih vlasti trenutno je jačanje istočnog krila Severnoatlanskog pakta, koje je ugroženo ruskom invazijom na Ukrajinu.

Duda i Tusk putuju u Vašington, da bi se ovog utorka 12. marta 2024) zajedno sastali s predsednikom Bajdenom. Duda je u ponedeljak sazvao Savet nacionalne bezbednosti, u kojem su, pored premijera i predsednika oba parlamentarna doma, i nekoliko ministara iz ključnih resora.

Proširenje NATO pre 25 godina

Duda je u ponedeljak, na otvaranju sednice nacionalnog Saveta bezbednosti, rekao da je poziv u Belu kuću „veliki i veoma značajni gest“ za Poljsku. „U pitanjima bezbednosti smo u Poljskoj jedinstveni. Ta poruka ide u svet“. Dodao je da su SAD od pada Gvozdene zavese „fundament strateške bezbednosti“. Duda je najavio da će se u susretu s Bajdenom založiti za to da dogovoreni minimum za odbrambene izdatke ne bude dva već tri procenta bruto domaćeg proizvoda. Poljska već izdvaja više od četiri odsto godišnje.

Vreme odlaska u SAD nije slučajno izabrano. Tačno pre 25 godina Poljska je, zajedno sa Češkom i Mađarskom, pristupila Severnoatlanskom paktu. To je bio početak proširenja NATO. Posle decenijske sovjetske dominacije na istoku Evrope, te sovjetskih intervencija u Mađarskoj (1956) i Čehoslovačkoj (1968), proširenje Alijanse je zadovoljilo veliku potrebu regiona za bezbednošću.

Direktor za komunikaciju Nacionalnog saveta bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država Džon Kirbi rekao je prilikom objavljivanja termina početkom februara da će to biti dobra prilika da „pokažemo zahvalnost za sve što je Poljska uradila, ne samo kao izvanredan saveznik u NATO, već i kao pomagač Ukrajine“.

Vašington iznudio slogu

Nije uobičajeno da američki predsednik istovremeno susreće dva političara na važnim funkcijama u istoj zemlji. Bogdan Šklarski, ekspert za SAD sa Varšavskog univerziteta, za dnevni list „Gazeta viborča“ kaže: „Amerikanci znaju da u poljskoj spoljnoj politici postoji dvovlašće.“ Dodao je da sa pozivom i predsedniku i premijeru Vašington želi da izbegne to da fundamentalna pitanja bezbednosti upadnu u vrtlog unutrašnjepolitičkih sukoba.

Poljsku Vašington vidi kao pouzdanog saveznika. Aerodrom „Žešov-Jašonka“ je jedno od najvažnijih saobraćajnih čvorišta za podršku Ukrajini. U Poljskoj je trenutno stacionirano 10.000 američkih vojnika. Američka vojna infrastruktura se u Poljskoj sistematski dograđuje.

Američko vojno prisustvo ima široku podršku svih političkih snaga, ali i stanovništva. Prema anketama popularnost Amerikanaca je iznad 70 odsto.

Bez susreta Dude i Trampa

Bajden može da računa na široku podršku Poljaka zbog konsekventnog držanja prema ukrajinskom pitanju. Kada su republikanci početkom februara odbili da odobre paket pomoći za Ukrajinu, Tusk je napisao na društvenoj mreži Iks: „Dragi republikanski senatori Amerike, Ronald Regan koji je milionima nas pomogao da ponovo osvojimo svoju slobodu i nezavisnost, danas bi se okrenuo u grobu. Sramota.“

Duda, čije su simpatije na strani Donalda Trampa, uzvratio je postom: „Savez Poljske i SAD mora biti jak, bez obzira ko je trenutno na vlasti u Poljskoj ili Sjedinjenim Državama. Vređanje polovine američke političke scene ne služi ni našim ekonomskim interesima, ni bezbednosti Poljske“. Za razliku od mađarskog premijera Viktora Orbana, Duda ovaj put ipak neće sresti Trampa.

Glasači poljskog porekla važni za Bajdena

U Sjedinjenim Američkim Državama živi između devet i deset miliona građana poljskog porekla. Taj birački potencijal nikako se ne sme potceniti. Obim trgovinske razmene je doduše mnogo veći s Nemačkom i drugim evropskim zemljama, ali poljsko-američki ekonomski odnosi jačaju godinama.

Poljska je pre svega interesantna kao kupac američkog oružja. Američke vlasti su u februaru dozvolile da se Poljskoj proda sistem za nadzor vazdušnog prostora i tla ASRR za 1,2 milijarde dolara. Na listi za kupovinu stoje protivvazdušni raketni sistem Patriot (15 milijardi dolara), 96 modernih helikoptera Apač (12 milijardi dolara, laki višecevni bacač raketa HIMARS (deset milijardi dolara) i tenkovi Abrams (šest milijardi dolara).

Jednako su važne američke investicije u vezi s poljskim ulaskom u krug zemalja s atomskim elektranama. Tuskova vlada odlučna je u nameri da nastavi gradnju nuklearne elektrane koju je nasledila od prethodne vlade. Prvi korak je načinio predsednik Duda prilikom posete Vašingtonu pre četiri godine. Četiri meseca kasnije u Varšavi je potpisan sporazum o američko-poljskoj saradnji u razvoju atomske energije.

Primirje neće trajati

Liberalni poljski list „Gazeta viborča“ prošle nedelje je izvestio da će premijer Tusk za vreme posete Vašingtonu pokušati da dobije finansijske garancije američke vlade. Predsednik Poljske Duda će ostati u poseti dan duže i posetiće jednu nuklearnu elektranu u američkoj saveznoj državi Džordžiji.

Verovatno „primirje“ između Tuska i Dude neće biti trajno. Nacional-konzervativni predsednik blokira rad nove vlade gde god može. Dudin veto visi nad vladom kao Damoklov mač, svejedno da li se radi o liberalizaciji zakona o abortusu ili o ponovnom uspostavljanju pravne države. Teška kohabitacija potrajaće u najmanju ruku do predsedničkih izbora u leto 2025.