„Nikada nisam hteo da budem predsednik koga svako može da dotakne, ali sam hteo da budem predsednik kome svako može da se obrati, predsednik koji je hteo da shvati ljude“, rekao je Roman Hercog u svom govoru kojim se 1. januara 1999. oprostio od predsedničke dužnosti. Želeo je da razume Nemce – i istovremeno da od njih zahteva obnovu njihove zemlje. To je jasno poručio u svom legendarnom govoru 26. aprila 1997. u Berlinu:

„Nemačka mora da se trgne. Moramo da se oprostimo od poseda koje smo tako zavoleli“, rekao je Hercog. Svi moraju da se žrtvuju, zatražio je. „Gubitak privredne dinamike, kruto društvo, neverovatna mentalna depresija“ – uz pomoć tih pojmova Hercog je sažeo tadašnju krizu u Nemačkoj. I apelovao na snagu i kapacitete Nemaca da se iz krize izvuku uz pomoć sopstvenih snaga.

Težak početak

Kandidat konzervativne Unije na izboru sa saveznog predsednika 23. maja 1994. tek je u trećem izbornom krugu dobio potrebnu većinu glasova protiv svog izazivača Johanesa Raua iz redova socijaldemokrata (SPD). Hercog je na novoj dužnosti imao težak početak, između ostalog i zbog toga što je zapravo bio druga, rezervna opcija za CDU/CSU. Izvorno je tadašnji savezni kancelar Helmut Kol bio za ministra pravosuđa Saksonije Štefena Hajtmana, ali on je brzo diskvalifikovan zbog spornih izjava o nemačkoj prošlosti i, nakon javnog pritiska, povukao kandidaturu.

Nakon što je Roman Hercog na kraju postao savezni predsednik, on se svesno obratio onima koji iz opravdanih razloga nisu mogli da mu daju svoj glas: „Potrudiću se da svoju dužnost obavljam tako da na kraju zažalite što me niste podržali“, izjavio je Hercog i „pobrao“ aplauz i salve smeha.

„Normalan“ i trezven

Hercogov zaštitni znak postali su njegov opušten izbor reči i ironija koju je koristio u govorima. „Nikada nije postao glamurozan, uvek je bio normalan“, tako ga je okarakterisao bivši kancelar Helmut Šmit u govoru povodom dodele jedne nagrade 2003. Istovremeno, bio je hrabar u svom načinu razmišljanja i nezavisan. I „Roman Hercog je sam sebe i druge mogao […] vrlo trezveno da proceni“, rekao je Helmut Šmit.

Bavarac Hercog rođen je 1934. u Landshutu, a 1970. je kao profesor opšte teorije prava i države ušao u CDU. Tri godine kasnije, počeo je da se bavi politikom, a deset godina potom odlazi u Savezni ustavni sud u Karlsrueu. Od 1987. je bio predsednik Suda. Iako je ceo svoj život bio povezan sa svojom bavarskom domovinom, „on je istovremeno postao i kosmopolita“, rekao je Helmut Šmit.

„Molim za oproštaj“

U inostranstvu je savezni predsednik Hercog uživao veliki ugled. Na međunarodnoj pozornici uradio je mnogo toga kako bi se „poboljšao štimung“. „Uvek sam tome pridavao veliku pažnju i u tome sam uglavnom uspevao“, rekao je Hercog u razgovoru za DW u maju 1999. Posebno su mu pri srcu bile istočnoevropske zemlje. Povodom 50. godišnjice pobune u Varšavskom getu protiv nacionalsocijalističkog okupatorskog režima, on se 1. avgusta 1994, kako je rekao u svom govoru, poklonio borcima koji su učestvovali u ustanku, ali i pred svim poljskim žrtvama rata: „Molim za oproštaj za sve što su vam uradili Nemci.“ Na taj način govorio je iz srca mnogih Poljaka i širom sveta izazvao pozitivne reakcije.

Jedna je njegovih najvažnijih tema bilo je sećanje na nacističku diktaturu. Početkom januara 1996, Hercog je, uz saglasnost svih stranaka, 27. januar proglasio za Dan sećanja na žrtve nacionalsocijalizma. Na taj isti dan je 1945. oslobođen koncentracioni logor Aušvic – „zbog toga i opominjem na sećanje i prenošenje sećanja“, rekao je Hercog 19.1.1996. u Bundestagu.

U svom oproštajnom govoru u leto 1999. ironično se našalio da nije namerno hteo da iza sebe ostavi nikakav politički testament. Kao prvo, on je ono što mu je važno, kako je rekao, već naglasio u Rajhstagu povodom 50. godišnjice Savezne Republike Nemačke, i kao drugo, „ja danas samo napuštam dužnost, ali ne i život“.