Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer zatražio je oproštaj na 80. godišnjicu ustanka u Varšavskom getu. „Danas stojim pred vama i molim za oproštaj za zločine koje su Nemci ovde počinili, rekao je Štajnmajer, prema govoru koji je unapred podeljen.

On je na komemoraciji u Varšavi, kojoj su prisustvovali i predsednici Poljske Andžej Duda i Izraela Isak Hercog, pomirenje te dve zemlje sa Nemačkom nazvao „beskrajno dragocenim poklonom“.

„Sa surovošću i nehumanošću za koje nemamo reči, Nemci su proganjali, porobljavali i ubijali Jevreje Evrope, Jevreje Varšave“, rekao je Štajnmajer i dodao da ovde stoji „u žalosti i smirenju“.

Istorijska odgovornost nema granice

Uprkos zločinima protiv čovečnosti, Šoa, ljudi u Izraelu i Poljskoj pružili su Nemcima ruku pomirenja. „To je poklon koji nismo mogli, a nije ni trebalo da očekujemo“, rekao je nemački predsednik i ujedno poručio: „Moramo i želimo da sačuvamo to čudo pomirenja i da ga vodimo u budućnost.“

Štajnmajer je istakao istorijsku odgovornost Nemaca i zadatak koji su im preživeli i mrtvi ostavili: „Mi to prihvatamo. Za nas Nemce, naša odgovornost pred našom istorijom nema granica. Ona ostaje naš podsetnik i naša misija, sada i u budućnosti.“

Nemački okupatori su u jesen 1940. osnovali Varšavski geto, zbog navodnog rizika od epidemije i tamo zatvorili Jevreje iz cele Poljske. U jednom trenutku tamo je na malom prostoru bilo zbijeno oko 450.000 ljudi.

Dana 19. aprila 1943. godine, stanovnici jevrejskog geta ustali su protiv SS-a i Vermahta. Ustanak je trajao do sredine maja. Za skoro četiri nedelje, više od 56.000 Jevreja je ubijeno ili odvedeno u koncentracione logore i logore za istrebljenje.

Jasan stav o ruskom agresorskom ratu u Ukrajini

Najvažnija lekcija iz nemačke istorije je „Nikad više!“, naglasio je Štajnmajer. Nemci su, kaže, tu lekciju naučili.

U tom smislu, nemački predsednik podsetio je i na ruski agresorski rat protiv Ukrajine. „Nikad više, to znači da čvrsto stojimo na strani Ukrajine – zajedno sa Poljskom i sa našim drugim saveznicima. Podržavamo Ukrajinu u humanitarnom, političkom i vojnom smislu, zajedno sa Poljskom i našim saveznicima.“

los/gri (dpa, kna)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.