U vanrednom obraćanju naciji preko televizije, optužujući opoziciju da ima simpatije za severnokorejski režim i da deluje protiv interesa građana, Jun je izjavio da je uvođenje ratnog stanja usmereno na „eliminaciju pro-severnokorejskih snaga“ i „zaštitu ustavnog poretka i slobode“. Jun u govoru nije naveo koje su to konkretne mere koje bi trebalo preduzeti, a nije govorio ni o konkretnima pretnjama sa severa.

Mediji i su su stavljeni pod kontrolu zapovedništva ratnog stanja. Poremećaji u javnom životu trebalo bi da se svedu na najmanju moguću meru, a svako ko prekrši vojni zakon može biti uhapšen bez naloga za hapšenje.

Kako je izvestila zvanična novinska agencija Jonhap, pristup parlamentu, Nacionalnoj skupštini u Seulu, trenutno je blokiran – oko zgrade su parkirani policijski autobusi. Osim toga, sve političke aktivnosti, uključujući proteste i akcije političkih stranaka, zabranjene su. Pojedinosti o optužbama koje je izneo Jun za sada nisu poznate.

Ova odluka dodatno je produbila političku krizu i izazvala žestoke reakcije, kako u zemlji, tako i na međunarodnom planu.

Uskoro tenkovi na ulicama?

Opozicija je oštro kritikovala te mere. Vođa opozicije, Li Je Mijung, nazvao je, prema navodima agencije Jonhap, proglašeni vojni zakon „neustavnim“ i „neutemeljenim“. Takođe je izjavio da će „tenkovi i vojnici s puškama uskoro kontrolisati zemlju“.

Kritike su stigle i iz same Junove vlade. Predsednik vladajuće stranke, Han Dong Hun, rekao je da je proglašavanje ratnog stanja „pogrešan korak“. Poručio je i da će ga on „zajedno sa narodom zaustaviti“.

Uvođenje vojnog zakona donelo je ozbiljna ograničenja političkih aktivnosti u zemlji. Prema izveštaju novinske agencije Jonhap, Nacionalna skupština u Seulu je blokirana, a zabranjene su sve političke aktivnosti, uključujući proteste i delovanje političkih stranaka. Mediji su stavljeni pod strogu kontrolu vlade. General, Park An Su, nadležan za sprovođenje ratnog stanja, izjavio je da su svi oblici političkog delovanja zabranjeni, a informacije strogo regulisane.

Predsednik Jun Suk Jol već mesecima je pod političkim pritiskom na unutrašnjem planu. Nedavno mu je popularnost dodatno pala zbog korupcijskog skandala u koji je upletena njegova supruga. Osim toga, vladajuća stranka i opozicija sukobljavaju se oko budžeta za sledeću godinu.

Reakcije na tržištima

Proglašenje ratnog stanja odmah je uzdrmalo južnokorejsku ekonomiju. Nacionalna valuta, von, pala je za skoro dva odsto, dosegnuvši najniži nivo od oktobra 2022. Stručnjaci ističu da nesigurnost i nedostatak informacija dodatno povećavaju pritisak na tržište. Kristofer Vong, strateg iz OCBC-a u Singapuru, izjavio je: „Ova nesigurnost mogla bi da nastavi da destabilizuje von narednih dana.“

Finansijski efekti osetili su se i na svetskim tržištima. Deonice južnokorejskih kompanija kotiranih na američkim berzama, poput Kupanga, KT-a i LG Displeja, zabeležile su pad od 2,6 do 5,4 odsto. Fondovi koji prate južnokorejsko tržište, poput iShares MSCI South Korea i Franklin FTSE South Korea, izgubili su između tri i četiri odsto svoje vrednosti.

Regionalne napetosti

Uz ove unutašnjopolitičke aspekte i spoljnopolitički faktori doprinose povećanju napetosti na Korejskom poluostrvu poslednjih meseci. Severna Koreja značajno je povećala broj raketnih testova u protekle dve godine i pooštrila retoriku protiv Sjedinjenih Američkih Država i Južne Koreje. Prema informacijama južnokorejske obaveštajne službe i američkog Ministarstva odbrane, Severna Koreja poslala je nekoliko hiljada vojnika u Rusiju, gde se pripremaju za moguće operacije protiv Ukrajine.

Jun je vojni zakon opravdao potrebom za zaštitom zemlje od „pretnje severnokorejskih komunističkih snaga“. Međutim, opozicija, koja ima većinu u parlamentu, optužila ga je za zloupotrebu ovlašćenja i pokušaj gušenja demokratskog procesa. U svojoj izjavi, Jun je parlament nazvao „utočištem za kriminalce“ i optužio opoziciju da parališe vladu i preti liberalnom demokratskom poretku.