Početkom maja 2025. američki predsednik Donald Tramp primio je u Ovalnom kabinetu krajnje desnog kandidata za predsednika Poljske Karola Navrockog. Pozirao je s njim na zajedničkoj fotografiji, a na rastanku ga je ohrabrio rečima: „You will win!“ (Pobićeš!) U izbornoj kampanji Navrocki je profitirao od te podrške svog idola.

Ove srede 3. septembra 2025. Navrocki se vraća u Vašington – ovoga puta kao izabrani predsednik Poljske. I ovoga puta susret se neće svoditi samo na lepe slike i politički šou, već i na konkretnu politiku. U centru radne posete biće bezbednosna pitanja, saopštio je šef kabineta predsednika ureda Zbignjev Bogucki.

Poljska kao država na istočnom krilu Evrope ne oslanja se samo na bezbednosne garancije NATO, već neguje i bliske bilateralne veze i savezništvo sa Sjedinjenim Američkim Državama. Kroz dobre lične kontakte i velike kupovine oružja, Varšava želi da obezbedi naklonost Amerikanaca – pa i u vremenima kada interesovanje Vašingtona za Evropu opada. Tu politiku, koju je deset godina vodio njegov prethodnik Andžej Duda, Karol Navrocki namerava da nastavi.

Američki uticaj u Poljskoj

U Poljskoj je trenutno stacionirano oko 10.000 američkih vojnika. Na severu zemlje nalazi se od prošle godine američki raketni sistem za presretanje balističkih raketa srednjeg dometa. Poljska vojska poseduje – ili će uskoro da poseduje – američke helikoptere tipa Apač, tenkove Abrams i raketne bacače HIMARS. Varšava takođe očekuje i slanje 32 naručena borbena aviona tipa F-35.

Planovi američke vlade da smanji vojno prisustvo na evropskom kontinentu zabrinjavaju i vladu i opoziciju u Varšavi. Svaka naznaka Trampa da će Poljska biti pošteđena tog smanjenja, tumačila bi se kao uspeh Navrockog.

I u pogledu energetske bezbednosti Poljske, SAD igraju ključnu ulogu. Poljska se oslanja na nuklearnu energiju, a prvu nuklearnu elektranu koja bi trebalo da bude puštena u rad 2036. godine, izgradiće američka kompanija Vestinghaus-Behtel.

Sukob s vladom zasenjuje pripreme za put

Senku na pripreme za putovanje Navrockog u SAD baca njegov sukob s vladom levog centra premijera Donalda Tuska. Od stupanja na dužnost pre četiri nedelje, novi predsednik stavio je veto na čak sedam zakona vlade, uključujući i onaj o nastavku socijalne pomoći za ukrajinske izbeglice u Poljskoj. Unutrašnjopolitički spor u međuvremenu je zahvatio i spoljnu politiku.

Tusk smatra da vlada određuje smernice spoljne politike, a da predsednik samo predstavlja državu u inostranstvu. To je u koliziji s onim kako Navrocki shvata svoju dužnost, jer on forsira koncept „aktivnog predsedavanja“. Želi da aktivno oblikuje politiku.

Uoči putovanja Navrockog u SAD, Ministarstvo spoljnih poslova predalo je kabinetu predsednika dokument sa stavovima vlade, što bi bilo svojevrsno uputstvo za delovanje. Portparol predsednika, Rafal Leskijevič ocenio je da je taj dokument „sramotan“ i da je „bez konkretnih uputstava“. Taj papir bi se „mogao nazvati vicom“, rekao je portparol. Predsednik zna i sam šta treba da kaže, dodao je zvaničnik iz njegovog kabineta Marcin Pržidaž, zadužen za spoljnu politiku.

Cure informacije iz kabineta predsednika?

Sadržaj dokumenta u međuvremenu je dospeo i u medije. Objavljeno je da je Ministarstvo spoljnih poslova preporučilo Navrockom „poseban oprez“ u vezi s nekim temama, uključujući digitalni porez i regulaciju društvenih mreža.

Nejasno je ko je dokument dostavio javnosti. „Propust dovodi Navrockog u nepovoljnu situaciju“, komentarisala je internet-platforma Onet. Ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski napisao je na društvenoj mreži Iks: „Kada bih ja bio šef države, proverio bih ko je idiot [koji je to pustio u javnost].“ Sumnja se da je informacija procurela od nekoga iz kabineta predsednika.

Spor pred put u SAD samo je još jedno poglavlje u borbi za moć između predsednika Navrockog i premijera Tuska. Predsednik je iskoristio svoje kontakte s američkom administracijom kako bi isključio Tuska iz učešća na tele-konferenciji nekoliko evropskih šefova država i vlada s Trampom 13. avgusta 2025. i zauzeo njegovo mesto. A na zajedničkom putu s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Vašington 18. avgusta, zbog sukoba oko nadležnosti nije učestvovao nijedan poljski predstavnik.

Uprkos napetostima, Navrocki i Tusk su ovog ponedeljka 1. septembra, na marginama komemoracije povodom 86. godišnjice početka Drugog svetskog rata – razgovarali nasamo.

U utorak 2. septembra objavljeno je da nijedan predstavnik Ministarstva spoljnih poslova neće pratiti Navrockog na njegovom putovanju. Kabinet predsednika isključio je i poljsku ambasadu u Vašingtonu iz programa posete. Sikorski, međutim, ne odustaje – i on leti u Sjedinjene Države i sastaće se s američkim državnim sekretarom Markom Rubijom.

Spoljnopolitičke ambicije poljskog predsednika

Iako je novajlija na svetskoj političkoj sceni, Navrocki ne krije svoje međunarodne ambicije. On želi da bude „prva violina“ pre svega u srednjoj i istočnoj Evropi – i to kao predstavnik u odnosima sa SAD ne samo Poljske, već i čitavog regiona. Prošlog četvrtka (28.08.2025) sastao se u Varšavi s predsednicima Litvanije, Estonije i Letonije, kao i sa danskom premijerkom. Potom se putem videa u razgovore uključio i Zelenski.

Budući mir u Ukrajini morao bi da bude „maksimalno pravedan“ i ne bi smeo da bude tumačen kao pobeda Rusije, rekao je nakon sastanka portparol predsednika za spoljnopolitička pitanja. Rusija snosi odgovornost za agresiju i mora da „oseća snagu Zapada“.

Prvo reparacije, pa onda dobri odnosi s Nemačkom

Na povratku iz Amerike, Navrocki će svratiti u Italiju. U Rimu će se sastati s papom i italijanskom premijerkom Đorđom Meloni. Planirane su i posete Litvaniji i Finskoj. Nemačka u tim njegovim planovima za sada ne igra nikakvu ulogu.

Na obeležavanju 86. godišnjice od početka Drugog svetskog rata na Vesterplateu u Gdanjsku 1. septembra, Navrocki je naglasio da za Poljsku dobri odnosi sa Nemačkom zavise od rešavanja pitanja ratnih reparacija.