Strah se širi među novinarima. Nedavni izliv besa predsednika Redžepa Tajipa Erdogana probudio je sećanja na pokušaj državnog udara 15. jula 2016. Erdogan je, nakon neuspelog puča, iskoristio priliku da u neviđenom talasu hapšenja ućutka kritičare i opoziciju. Sada se mnogi novinari plaše da se to ne ponovi.

„Našu zemlju ne treba samo spasiti od korona-virusa, već i od svih medijskih i političkih virusa“, rekao je turski predsednik nakon sastanka kabineta u ponedeljak, prenose tamošnji mediji. „Umesto da doprinesu borbi protiv pandemije, oni iznose laži i neistine. Zato su oni opasniji od samog virusa“, zaključio je Erdogan.

-pročitajte još: Srbija pala na rang-listi Reportera bez granica

Pod terminom „medijski i politički virusi“ turski predsednik podrazumeva kritike koje dolaze iz opozicionih stranaka ili od novinara koji kritički izveštavaju u malobrojnim preostalim nezavisnim medijima ili na društvenim mrežama kao što je Tviter. Opozicioni mediji „ratovali bi protiv sopstvene države“. Oni rad „dan i noć kako bi razbili moral nacije“, konstatovao je Erdogan. A najavio je i posledice: „Zajedno sa terorističkim organizacijama oni će se udaviti u sopstvenim jamama mržnje i spletki“.

Strah sve veći

Novinar i bivši poslanik najveće opozicione Republikanske narodne partije (CHP) Bariš Jarkadaš taj Erdoganov izliv besa tumači kao znak mogućih novih akcija protiv novinara. Turski predsednik je iznerviran zbog toga što nezavisni novinari kvare pozitivnu sliku o vladi u borbi protiv epidemije. „Zato oni na novinare koji javnosti iznose činjenice gledaju kao na ’viruse’ koje moraju da unište.“

Hapšenja, koja traju već 18 godina (islamsko-konzervativna Stranka pravde i razvoja AKP je od 2002. na vlasti u Turskoj), „nastaviće se sve dok ne ostane nijedan novinar koji kritikuje“, smatra predstavnik „Reporteri bez granica u Turskoj Erol Onderoglu. On tvrdi da je ostalo samo još nekoliko takvih TV-kanala i novina. „Iako im je budžet veoma mali, oni ipak uznemiravaju taj monotoni hor turskog predsednika.“

Zabrana izlaska od 48 sati

Prema podacima turskog Ministarstvu zdravlja, oko 86.000 ljudi u Turskoj je zaraženo. Već nedeljama se raspravlja o tome da li su mere koje su do sada preduzete protiv pandemije dovoljne. Opozicioni gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu ocenio je da 48-časovni policijski čas prošlog vikenda nije bio efikasan.

Turska vlada od početka korona-krize razdražljivo reaguje na kritičke izveštaje o borbi protiv virusa. Krivična prijava od 7. aprila protiv popularnog voditelja TV-kanala FOX Fatiha Portakala izazvala je senzaciju u turskoj javnosti. Tak novinar je na Tviteru kritikovao kampanju donacija turske vlade u cilju borbe protiv korona-virusa. Glavni tužilac bio je lično turski predsednik. I taj slučaj nije jedini – spisak novinara koji su se poslednjih nedelja našli na udaru pravosuđa zato što su podigli glas protiv politike načina suzbijanja korone, sve je duži.

Tako su recimo sasvim proizvoljno saslušavani novinari Idriz Ozjol i Ebru Kučukajdin, koji su optuženi da su svojim izveštajima izazvali paniku u mediteranskoj metropoli Antaliji. Podignuta je i tužba protiv Mustafe Ozdemira, glavnog i odgovornog urednika lokalnog lista „Halkin Sesi“. Za njega se tvrdi da je izazvao paniku u crnomorskom gradu Zonguldak i da je na taj način preuzeo rizik za smrt ljudi. A tu je iznenadno hapšenje glavnog urednika lokalnog lista „SES Kocaeli“ Ismeta Čigita, u čiji je stan policija upala noću i odvela ga u zatvor.

Kritičke objave na Tviteru takođe su bile povod za pokretanje istrage. Na primjer, protiv novinara Nurčana Bajsala iz grada Dijabakira na jugoistoku zemlje pokrenuta je istraga zbog tvita u kojem je, između ostalog, kritikovao probleme u snabdevanju zaštitnim maskama. „Novinari će u ovakvoj klimi neizbežno da se okrenu autocenzuri kako bi izbegli zatvorske kazne“, izjavio je Bajsal za DW. „Država je već sada veoma uspešna u širenju tih strahova.“

Nema slobode za političke zatvorenike

To koliko su zatrovani odnosi između novinara i turskih vlasti pokazalo se i na primeru prevremenog puštanja 90.000 zatvorenika, čime se trebalo da bude sprečen rizik od zaraze u zatvorima. Ta amnestija, naime, nije obuhvatila novinare i političke zatvorenike.

Opozicija je najavila da će protiv takve uredbe podneti žalbu Ustavnom sudu. Za turskog predstavnika Reportera bez granica Erola Onderoglua, jedno je jasno: „Za Erdogana su opozicioni mediji gori od ovog virusa. Čak bi se mooglo reći vlasti predstavnike medija poistovećuju sa kugom.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android