Na Bliskom istoku i dalje vlada velika zabrinutost zbog moguće veće eskalacije. Istovremeno, u Kataru se nastavljaju pregovori o prekidu vatre u Pojasu Gaze i oslobađanju izraelskih talaca. Nastavak razgovora zakazan je za ovaj petak (16. avgust).

Bajdenov plan kao osnova za razgovore

Prethodno je direktor komunikacija Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Džon Kirbi rekao: „S obzirom na složenost sporazuma, ne očekujemo da ćemo danas iz ovih razgovora izaći sa sporazumom. U stvari, polazim od toga da će se razgovori nastaviti do sutra.“ Kirbi je takođe govorio o „obećavajućem početku“ pregovora.

Predlog o prekidu vatre koji je krajem maja predstavio američki predsednik Džo Bajden služi kao osnova za pregovore.

Višestepeni plan u prvom redu poziva na šestonedeljni prekid vatre, što bi moglo da posluži kao osnov za pregovore o trajnom okončanju borbi. U tom cilju, izraelska vojska trebalo bi da se povuče iz naseljenih područja Pojasa Gaze. Taoci koje je Hamas kidnapovao iz Izraela bili bi oslobođeni u zamenu za palestinske zatvorenike.

Pregovori traju mesecima

Posrednici već mesecima pokušavaju da postignu prekid vatre u ratu između Izraela i Hamasa. Među onima koji učestvuju u pregovorima u Kataru su šef CIA Vilijam Berns, katarski premijer Mohamed bin Abdulrahman Al Tani, šef egipatske obaveštajne službe Abas Kamel, kao i šef izraelske obaveštajne službe Mosad David Barnea. Hamas neće biti direktno prisutan na pregovorima, ali bi Egipat i Katar trebalo da ga stalno obaveštavaju o sadržaju pregovora.

Kritičari optužuju izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da blokira dogovor sa uvek novim uslovima u pregovorima. Međutim, sam Netanjahu je to odbacio.

SAD su nedavno izrazile nadu da bi sporazum o prekidu vatre takođe mogao da odvrati Iran od napada na Izrael – i time spreči dalju eskalaciju u regionu. Nemačka, Francuska i Velika Britanija su takođe nedavno pojačale pritisak na strane u sukobu da pronađu rešenje putem pregovora.

SAD povećale prisustvo u region

Iran i libanski Hezbolah prete Izraelu odmazdom nakon ubistava šefa Hamasa Ismaila Hanija u Teheranu i vojnog šefa Hezbolaha Fuada Šukra u Bejrutu krajem jula. Hamas i Iran krive Izrael za oba napada. S obzirom na takve pretnje, Sjedinjene Države, najbliži saveznik Izraela, povećale su svoje vojno prisustvo u regionu i tamo rasporedile više ratnih brodova i borbenih aviona.

Američki savetnik za bezbednost Kirbi naglasio je da je nejasno da li bi međunarodni pritisak i pregovori mogli da ubede Iran da preispita svoj stav. Jer, opasnost od iranskog napada i dalje postoji. „Napad bi mogao da se dogodi sa malo ili bez upozorenja“, rekao je on. Dakle, kaže, verovatno u narednih nekoliko dana: „Moramo biti spremni na to.“

Izrael je započeo razorne napade širom Pojasa Gaze nakon terorističkog napada Hamasa 7. oktobra. Prema palestinskim informacijama, broj žrtava se popeo na preko 40.000 mrtvih. Zdravstvena uprava koju kontroliše Hamas ne pravi razliku između boraca i civila kada izračunava brojeve poginulih. U Gazi se i dalje drži oko 110 izraelskih talaca.

Protesti u Izraelu

Istovremeno demonstranti u Izraelu ponovo su izašli na ulice – pozivajući na prekid vatre u Pojasu Gaze i slobodu za kidnapovane taoce. Njihova nada počiva na pregovorima u Kataru.

Jair Mojsije, čiji je otac otet u Pojasu Gaze, smatra da je Netanjahuova pregovaračka strategija jedan od razloga zašto još uvek nema sporazuma. „Verujemo da je to već moglo da se desi i znamo da je on odgovoran za kašnjenja. Nadamo se da se ovoga puta neće dogoditi, da će se postići dogovor i da će se oni vratiti kući.“