Politički gledano, video-konferencija između Borisa Džonsona i vrha Evropske unije bila je jedna velika nula. Ursula fon der Lajen i predsednik Savetu EU Šarl Mišel nemaju uopšte ovlašćenja za pregovore s Britancima, niti smeju da im nude nekakve „dilove“. S druge strane, ni Džonson nije imao nikakvu ponudu u džepu. On i dalje veruje da mora da poveća pritisak kako bi EU naterao na ustupke.

Jedinstvo između Londona i Brisela trenutno se ogleda samo u činjenici da obe strane uopšte žele dalje da razgovaraju.

-pročitajte još: Bregzit: Igra u kojoj protivnici jure jedni ka drugima

Džonson želi više dinamike

Nakon razgovora s predstavnicima EU, Džonson je u Londonu izjavio da je razgovorima potrebno malo više dinamike ako se želi da se oni okončaju. Govori se o potrebi „novog poleta“ i „nove dinamike“, ali trenutno niko ne zna odakle bi taj novi polet trebalo da dođe. Džonson međutim izjavljuje: „Mislim da ipak nismo do te mere udaljeni od cilja.“

I odmah nakon toga izlistao je želje Londona: Sud Evropske unije u budućim ekonomskim odnosima Velike Britanije i EU ne bi trebalo da igra nikakvu ulogu; nikakva pravila za Britance i, povrh svega, „veličanstveni sporazum o ribarenju“. Taj spisak Džonsonovih želja pokazuje međutim da se obe strane nalaze tamo gde su bile i proletos, onda kada su počeli novi dogovori oko zajedničke budućnosti: na početku. Tačno po tim pitanjima do sada nije bilo dogovora.

Evropska unija želi da se Velika Britanija i dalje pridržava pravila kada su u pitanju prava radnika, zaštita životne sredine i potrošača. Niko ne želi da Britanci niskim cijenama, što bi bila posledica ukidanje svih pravila, poremete zajedničko tržište. To je uslov za pristup istom tom tržištu i Brisel se po tom pitanu neće mnogo pomerati.

Kad je ribarenje u pitanju, glavni pregovarač s EU-strane Mišel Barnije je već svojim izjavama dao da se nasluti da je tu došlo do kakvog-takvog kompromisa. Kad je pravna nadležnost u pitanju, tu je sve otvoreno, a što se tiče trgovinskih odnosa, teško je verovati da će Britanci dobiti nešto više nego što je to uobičajeno u ugovorima s tzv. trećim zemljama.

-pročitajte još: Post-Bregzit trauma u Evropskom parlamentu

Kao mali gest dobre volje, London je Briselu dozvolio pristup datotekama policijskih službi. Britanci još uvek veruju da će i u budućnosti biti deo istog bezbednosnog prostora. No to je samo jedno od spornih pitanja koje još treba rešiti.

Bez produžetaka i bez dodatnog vremena

Od Bregzita je prošlo pet meseci, a da se apsolutno ništa nije pomerilo s mesta. Predsednica Evropske komisije Fon der Lajen sada je saznala da Džonson neće tražiti produženje prelaznog perioda koji ističe krajem godine. Dakle, za ugovor o budućim odnosima Londonu i Brisela ostalo je još nešto više od pola godine.

Britanski premijer zato sada pokušava da poveća pritisak i izjavljuje da bi ugovor trebalo da bude gotov do kraja jula. Još do pre par dana u sedištu vlade u Londonu pominjao se avgust. „Ne vidim zašto to ne bi funkcionisalo“, rekao je britanski premijer. To je, međutim, utopija, jer bi to značilo da jedna strana bez ikakvih prigovora mora da prihvati predloge druge. A to se sigurno neće dogoditi.

Šarl Mišel je prošlog nedelje objavio „vozni red“ pregovora koji bi od kraja ovog meseca trebalo da se intenzivira i da traje do avgusta. No činjenica je da nikada do sada nije u tako kratkom periodu igde bio sklopljen neki trgovinski ugovor, pogotovo ne ovako komplikovan poput tog između EU i Velike Britanije. Tim pre što pregovarači zbog jedinstvenosti tematike ne mogu da posežu za nekim primerima i rešenjima. Sada je dogovoreno da se barem postigne dogovor oko osnovnih pitanja. To je saopšteno nakon sastanka u ponedeljak. Ali i taj minimalni konsenzus biće moguć samo ako obe strane u dobroj meri popuste.

Bez mačke u džaku

Skepsu širi predsednik Savetu EU Šarl Mišel. On je nakon razgovora s Džonsonom o sadržini razgovora obavestio irskog premijera Lea Varadkara i pritom rekao da Brisel nikada neće pristati na dogovor koji šteti interesima Unije, ciljajući pritom na obaveze koje su Britanci preuzeli, a koje se tiču granice sa Severnom Irskom. Ni po tom pitanju ništa još nije dogovoreno.

Poruka Mišela Bernijea glasi: Evropska unija po svaku cenu želi sporazum, ali nije spremna da „kupi mačku u džaku“. Evropski parlament je tu nedavno još jednom pokazao beskompromisnost kada je u pitanju zajedničko tržište i njegova nepovredivost. Integritet zajedničkog tržišta je svetinja koju su spremni da brane i nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron. Jedno je sigurno: ni Berlin,l ni Pariz nisu spremni da Britancima daju ono što žele, a to je pristup tržištu EU bez uslova i pre svega, bez troškova.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android