U danu prepunom sastanaka, razgovora i putovanja kroz dobro obezbeđeni Berlin, kancelar Fridrih Merc (CDU) bio je vidno dirnut. Birao je reči i često zastajkivao dok je govorio o ruskoj agresiji protiv Ukrajine.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sedeo je u prvom redu sale na Nemačko-ukrajinskoj ekonomskoj konferenciji, na samo nekoliko metara od Merca.

Košmar koji traje već skoro četiri godine

Kancelar je drhtavim glasom rekao: „Ponekad se probudim ujutru i na trenutak pomislim da je sve ovo samo ružan san. I u istom trenutku shvatim: Ne, ovo nije ružan san, ovo je svakodnevni košmar koji traje već skoro četiri godine.“

Volodimir Zelenski živi u tom košmaru svaki dan. Tu u sali u Berlinu imao je snažnu podršku, iako ostaje potpuno nejasno šta u Evropi zapravo mogu da učine da oružje u Ukrajini zaćuti. Zelenski kaže: „Ne smemo zaboraviti odakle je došao ovaj rat, ko je doneo ovaj rat u Evropu.“ I, kao što je to već čestoveč govorio, dodaje da svaki mirovni plan mora na kraju da sačuva dostojanstvo njegove zemlje.

Dva dana razgovora sa SAD

U nedelju je Zelenski pet sati razgovarao u Berlinu s američkim pregovaračem Stivom Vitkofom i zetom američkog predsednika Donalda Trampa, Džaredom Kušnerom. Ti razgovori nastavili su se i u ponedeljak tokom celog dana. Malo je informacija odatle procurelo.

U ponedeljak ujutru je portparol nemačke vlade Štefan Kornelijus pokušao to da sumira tako što je na konferenciji za novinare vlade rekao „...da se napori za postizanje prekida vatre divlje menjaju“. Drugim rečima: stavovi su daleko jedan od drugog, a predlozi se često menjaju.

Da li Zelenski odustaje od članstva u NATO?

To je tako već neko vreme – pre nešto više od tri nedelje, američki predsednik Donald Tramp predstavio je plan od 28 tačaka za mir u Ukrajini, koji je u velikoj meri zadovoljavao interese agresora, Rusije. Čini se da taj plan više nije na stolu, ali su zahtevi prema Ukrajini i dalje ogromni. Sada se pominje da plan sadrži 20 tačaka, iako niko ne zna tačan broj.

Govori se i o odricanju od članstva u NATO, što bi Zelenski u svom očaju verovatno i prihvatio. I o opsežnim teritorijalnim ustupcima u zamenu za bezbednosne garancije kako bi se sprečio još jedan ruski napad u budućnosti. Američki pregovarač Vitkof potom je pozitivno prokomentarisao. „Postignut je veliki napredak“, napisao je na platformi Iks. Merc će kasnije reći da se nikad nije bilo tako blizu prekidu vatre kao sada.

Ukrajina očigledno spremna za nove izbore

Ovog ponedeljka je u delu Berlina gde se nalaze zgrade vlade bilo policije gde god da se pogleda. Kod mosta Luizenbrike, koji se pruža preko reke Špreje u srcu glavnog grada Nemačke, zatvorene su pešačke staze koje vode ka Rajhstagu i dalje do zgrade u kojoj je sedište kancelara. Helikopteri su kružili, a ceo taj kraj bio je jezivo tih. Raspoređeno je 3.600 policajaca iz čitave zemlje.

Ukrajinski predsednik stigao je u palatu Belvi u podne kako bi se sastao sa nemačkim predsednikom Frankom-Valterom Štajnmajerom (uz topao zagrljaj na početku susreta i snajperiste na krovu).

Zelenski se potom pojavio u Bundestagu na razgovorima s predsednicom parlamenta Julijom Klekner (CDU). Diskusija se dotakla i mogućih izbora u Ukrajini, još jedne tačke koju SAD zahtevaju od napadnute Ukrajine. Zelenski je, čini se, spreman da se povinuje tom zahtevu, kako bi umirio američkog predsednika Donalda Trampa, a time i ojačao sopstveni legitimitet.

Svi ti brojni događaji visokog ranga ovog ponedeljka u Berlinu imali su za cilj da pokažu da Nemačka čvrsto stoji uz napadnutu Ukrajinu. Te slike i ta poruka su, naravno, namenjene da se vide u Ukrajini – ali pre svega u SAD. Nedavno se činilo kao da će se pregovarači iz Vašingtona i Moskve složiti oko mirovnog plana bez konsultacija sa Evropljanima.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD) jasno je stavio do znanja da Evropa smatra da opasnost preti i zapadnom delu kontinenta. U intervjuu za američku emisiju „60 minuta“, ponovio je da Nemačka mora biti spremna za rat do 2029. godine. Po njemu se, dakle, više ne radi samo o Ukrajini – radi se o bezbednosti čitave Evrope.

Razgovor dva prolaznika

Na mostu Luizenbrike, dva prolaznika udubila su se u razgovor. Pričaju o tome kako mora da se oseća ukrajinski predsednik kada ovde u Berlinu sluša diskusije o tome da li treba da ustupi čitav region Donbasa na istoku Ukrajine Rusiji, koja je izvršila invaziju na njegovu zemlju pre skoro četiri godine. Uključujući i one delove koje ruska vojska još uvek ne kontroliše.

Zar to ne bi bilo kao da je Nemačka primorana da jednostavno preda nemačke pokrajine Saksoniju i Tiringiju zarad krhkog mira? Prolaznicima je to zaista nezamislivo, ali nešto tako moglo bi da se dogodi u Ukrajini.

Merc insistira na korišćenju zamrznute ruske imovine

Uveče je poslat još jedan snažan signal Ukrajini: stigli su francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer. Pridružio im se i generalni sekretar NATO Mark Rute, kao i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Prisustvuju i drugi šefovi vlada iz EU, poput onih Italije ili Danske. To je signal da će Evropljani učiniti sve da se postigne pravedan mir u Ukrajini.

A da li će biti prekida vatre pre Božića, kako se mnogi nadaju? Borbe u Ukrajini za sada se nastavljaju nesmanjenom žestinom, a čini se da su vladajući u Moskvi ravnodušni zbog događaja u Berlinu.

Ali, kako je Merc zatim naglasio: biće ključno da Evropska unija na svom samitu krajem nedelje uspe da oko 200 milijardi evra zamrznute ruske imovine u EU oslobodi za obnovu Ukrajine. To nailazi na otpore u SAD, pa i u samoj EU, a naravno i na žestoke kritike Rusije.

Merc, međutim, kaže da bi neuspeh naneo ogromnu štetu Uniji: „I pokazali bismo da nismo u stanju da se držimo zajedno u tako odlučujućem trenutku naše istorije.“

Ovo jesu dramatični dani i za Ukrajinu i za Evropu, tako neposredno uoči Božića.