„Knjiga koju sam napisala je upozorenje za pre svega mlade ljude koji misle da je startap-kultura budućnost. Ali tamo nažalost nije sve ružičasto“, kaže Matilde Ramadije. O svojim bivšim poslodavcima ne nalazi nijednu lepu reč. Srećemo se u njenom stanu u Berlinu, kaže da ima vremena za razgovor – nedavno je postala majka i trenutno, osim bebe, nema drugih obaveza.

Pre nekoliko godina je ova 29-godišnja Francuskinja došla u Berlin. Bila je radoznala, želela je da se oproba – i bila je skoro švorc. Posao u nekoj startap-kompaniji joj je delovao obećavajuće. Matilde je htela i da upozna rastuću berlinsku scenu ovih novih firmi, veoma motivisana za „kreativni posao u opuštenoj atmosferi“ koji obećavaju mnogi startapovi. Ali ispalo je drugačije od reklame.

Pročitajte još: Srbija - prekarijat u zakonskoj rupi

„Radila sam samo u prekarnim uslovima i uz prekarne ugovore. Tako sam 2013. bila zaposlena kao menadžer zadužen za Francusku u jednom startapu i radila četiri dana u sedmici za mesečnu platu od 960 evra bruto. Tada još nije bila uvedena zakonska minimalna satnica. Ili bih dobila šestomesečni ugovor u kojem je probni period – svih šest meseci. Sa takvim ugovorom će ti stanodavci teško iznajmiti stan. Šokirala me je ova razlika između obećanja i realnosti. To je laž, mit, a ovde u Berlinu je posebno ekstremno.“

Sreća, sreća, radost

Matilde odlično govori tri jezika, studirala je filozofiju i savremenu umetnost. „Mislila sam da bih mogla da probam iako je plata mizerna ako je posao zanimljiv i ako mi nudi budućnost u Berlinu“, navodi ona. „Ali posao je bio rutinski. Trebalo je da popunjavam eksel tabelu, kao i petnaest drugih ljudi. Uopšte se nije isplatilo.“

Prema nemačkom Zavodu za statistiku, skoro polovina osnivača startap-kompanija je starosti između 25 i 34 godine. Odgovarajuće mladalačka bi trebalo da bude i radna atmosfera. Sugeriše se da rad ne isključuje zabavu, da se posao obavlja gotovo poput igre. Već i oglasi imaju misteriozne opise poslova poput: „Chief Happiness Officer“, „Online-Marketing Ninja“, „Treasure Hunter“ ili „Reporting Wizard“. Iza njih se često kriju najobičniji kancelarijski poslovi.

„U oglasima uvek stoji nešto poput mi smo mlad tim, svi do 30 godina, imamo besplatno piće i video-igre na poslu. To mi je uvek delovalo infantilno jer nema nikakve veze sa poslom“, upozorava Matilde. „Oni samo žele da razviju mit. Onda je jednostavnije pitati ljude da ostanu prekovremeno. Ne možemo nažalost ništa da ti platimo, ali imaš džabe piće!“

Kao pre sto godina

Sindikalno organizovanje u ovom sektoru je još misaona imenica. „Kada jedna firma počinje sa radom naravno da nema previše novca. Zato je jednostavnije osnivati ih u Berlinu jer ovde ljudi ne koštaju toliko, a kancelarijski prostor je jeftin“, navodi ona. „Ljudi sa 25 godina nemaju pojma koliko realno vrede. Radnici startapova za isporuku hrane poput Fudore i Delivera sami moraju da kupuju i popravljaju bicikle. To meni liči na uslove rada od pre sto godina. Radovalo bi me da se takvi organizuju i naprave sindikat.“

Pročitajte još: Čistačica sa interneta

Svoje iskustvo iz dvanaest berlinskih startapova je Matilde Ramadije opisala u knjizi „Dobrodošli u novi svet“. U međuvremenu kao autorka i prevoditeljka radi za svoj groš. U startapove se više ne vraća.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android