Do poslednje sekunde je kipelo u izraelskoj kuhinji glasina. Govorilo se da premijer Netanjahu odustaje od novih izbora, da tajno pokušava da isposluje novu parlamentarnu većinu sa strankom ortodoksnih Jevreja. Da li je to bio tek politički i novinarski spin ili je Netanjahu zaista pregovarao sa radikalnim snagama, tek na kraju je izraelski parlament Kneset raspušten, a novi izbori su zakazani za 17. mart.

Preširoka koalicija

Saga ove labave izraelske vlade dospela je u centar pažnje svetskih medija prethodne sedmice kada je Netanjahu smenio dvojicu ministara iz redova koalicionih partnera, optužujući ih za puč. Tako više ne može da vodi vladu, rekao je. U (sada već tehničkoj) vladi desnog centra sede razni – Netanjahuov Likud, sekularni nacionalisti šefa diplomatije Avigdora Libermana, ali i religiozni nacionalisti, liberali i socijal-liberali. Pre svega nije bilo saglasnosti oko visine vojnog budžeta i zakona koji bi definisao Izrael kao „nacionalnu državu jevrejskog naroda“.

Tako ova koalicija praktično prestaje da postoji posle manje od dve godine zajedničkog rada. Iako je izlaz iz nesuglasica Netanjahu pronašao u vraćanju mandata narodu, uopšte nije sigurno da će nakon martovskih izbora baš on dobiti priliku da sastavi svoj četvrti kabinet. Neki analitičari ne preterano proročanski kažu da je sve moguće, a o aktuelnom premijeru da je predugo na sceni, a da je premalo uradio. Premijer je u medijima okrivljen za nove izbore koji će poreske platiše stajati oko pola milijarde dolara. Jedan prolaznik u Jerusalimu kaže nam ono što misle mnogi građani, da u aktuelnoj „bezbednosnoj situaciji“ nije vreme za izbore. I da, po prvi put, neće glasati za Likud.

Mnogo izazivača

Ako se Likudovo biračko telo razbeži, kuda bi moglo da ode? U jednoj svežoj anketi izraelske televizije čak 65 odsto građana ne bi želelo da ponovo vidi Netanjahua u premijerskoj fotelji. Doduše, i dalje desno orijentisane partije imaju ubedljivu prednost, ali je nejasno ko bi mogao da bude na čelu eventualne koalicije. Velike šanse se daju pomenutom Libermanu, ali i Naftali Benet koja vodi ortodoksnu stranku poznatu po zalaganju za izgradnju što više jevrejskih naselja na palestinskoj teritoriji. Tu su i dva „otpadnika“ iz redova Likuda – bivši ministar policije Gideon Sar i bivši ministar komunikacija Moše Kalon, za kojeg se računa da može da privuče i umereno leve birače.

Upravo se reorganizuje i levi spektar. Šef Radničke partije Icak Hercog planira možda i predizbornu koaliciju sa strankom Pokret. Bivši televizijski voditelj Jair Lapid, čija je stranka Ješ Atid na prethodnim izborima bila veliko iznenađenje, takođe kuje širu koaliciju čiji bi cilj prema pisanju medija bio da spreči novi mandat za Netanjahua.

„Danas su glasači manje lojalni partijama i donose odluke neposredno pred izbore“, komentariše politikolog Gideon Rahat sa Hebrejskog univerziteta. Iako birači kažu da im je najvažnija tema ekonomija, do marta ima prostora za brojne eventualije na polju sukoba sa Palestincima koji bi mogle da prelome izbore. „Jedan jedini terorista u Jerusalimu ili jedna raketa iz Gaze mogli bi da odrede sudbinu premijera“, piše novinar Amos Harel u liberalnom dnevniku Harec. Prognozira da će Netanjahu u kampanji upravo govoriti o svojoj omiljenoj temi – bezbednosti.