Kao vozač sovjetskog tenka T-34, David Dušman se borio u bezbrojnim okršajima u Drugom svetskom ratu, učestvovao u monstruoznim bitkama u Minsku, Staljingradu i najvećoj tenkovskoj bitki svih vremena - kod Kurska.

Ali, ličnost savremene istorije postao je zato što je svojim tenkom srušio električnu ogradu najvećeg nacističkog logora smrti - Aušvica.

„Nismo znali šta se desilo u Aušvicu. To smo saznali tek posle rata" govorio je Dušman uvek novinarima i učenicima u Nemačkoj.

Video sam njihove ogromne oči

27. januara 1945. bio je u tenkovskoj jednici Crvene armije koja je bila na putu za Varšavu kada je stiglo naređenje da 5 tenkova ode u Aušvic da pomogne pešadiji koja se tamo uputila.

„Kad smo došli, porušili smo sve ograde i barikade. Nemački čuvari su već bili pobegli. Svi me pitaju šta sam video. Šta sam mogao da vidim kroz uski prorez na tenku: iznemogle, jako mršave ljude u prugastim unifromama kako se lelujaju iz baraka. I oči… ogromne oči."

Kaže da su im ostavili hranu, konzerve i hleb koje su imali sa sobom i posle 20 minuta nastavili dalje prema Nemačkoj.

Od šest miliona Jevreja ubijenih u Holokaustu, više od milion je stradalo u logoru Aušvic-Birkenau.

U jednom razgovoru sa đacima u Dortmundu, Dušman je rekao da Sovjetskim vojnicima Aušvic tada nije delovao tako strašno, jer nisu videli krematorijume, ni brda cipela i odeće ubijenih logoraša predodređenih za istrebljenje radom i gasom. Tada su bili uvereni da su usput videli i doživeli mnogo gore: brda mrtvih i mnogo krvi. Dušman je rekao da je svojim rukama pokopao bezbroj ljudi.

Dobrovoljac sa 17 godina

David Dušman je dobrovoljno stupio u Crvenu armiju posle napada fašističke Nemačke na Sovjetski Savez 22. juna 1941. Imao je 17 godina. Od njegove divizije sa 12 000 vojnika, Dušman je jedan od 69 njih koji su preživeli rat. Tri puta je bio ranjen, jednom u stomak i jednom u grudi - ostao je bez metar ipo creva i polovine jednog plućnog krila. Tri puta mu je goreo tenk. Dobio je 40 ordena.

Kako je mogao da izdrži rat, kao tenkista? Svakog jutra bi dobili alkohol i onda bi, tako zamagljenog uma krenuli na zadatak. „Kako drugačije možeš da ubijaš ljude? Užas! Bili smo u stanju da gazimo sve pred sobom - drveće, životinje, ljude. Rat ljude pretvara u divlje životinje", rekao je Dušman gimnazijalicma u Dortmundu.

Posle rata - mačevanje

Posle rata, Dušman je studirao je medicinu i sport u Moskvi. Tokom studija je kao član Spartaka iz Moskve postao sovjetski prvak u mačevanju, a kasnije od 1952. do 1988 bio je trener mačevanja ženske sovjetske reprezentacije. Trenirao je brojne svetske i olimpijske šampione.

1972. godine na Olimpijskim igrama u Minhenu bio je svedok atentata na izraelske sportiste. „Čuli smo pucnje i brujanje helikoptera iznad nas. Bili smo smešteni tačno preko puta izraelskog tima. Mi i svi ostali sportisti bili smo zgroženi", rekao je Dušman.

Nakon pada Gvozdene zavese, nekoliko godina je živeo u Austriji, pre nego što se 1996. sa suprugom Zojom preselio u Minhen. Do svoje 94. godine gotovo svakodnevno je odlazio u klub u Minhenu da drži časove mačevanja.  

Otišao je „hrabar, pošten i iskren čovek"

David Dušman je umro noći na subotu 5. juna u minhenskoj bolnici, piše na sajtu Izraelitske kulturne zajednice Minhena (IKG). Tri dana pre smrti je dobro raspoložen razgovarao sa poslanicom Levice Sevim Dagdelen.

„Svaki svedok tog vremena koji nas napušta je gubitak. Ali opraštanje od Davida Dušmana je posebno bolno", saopštila je Šarlote Knobloh predsednica IKG. „Dušman je bio na prvoj liniji fronta 1945. kad je uništena nacistička mašina za ubijanje. Kao heroj Aušvica spasio je nebrojene živote. Sa njim gubimo hrabrog, poštenog i iskrenog čoveka i počasnog člana naše zajednice".

Dok je on rušio ogradu Aušvica, njegov otac Jevrej, bio je zatvorenik u gulagu u Sibiru. Tamo je dospeo za vreme velikih Staljinovih čistiki 1938. Pre gulaga je bio vojni lekar u rangu generala i glavni sportski lekar u Moskvi. Dušmanov otac je 1949, posle više od 10 godina gulaga umro od iznemoglosti. Rehabilitovan je tek mnogo kasnije. Za Dušmana je to bio „najznačajniji momenat u životu".

David Dušman je govorio da prema Nemcima nikada nije osećao mržnju: „Nismo se borili protiv Nemaca, borili smo se protiv fašizma".

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu