Habermas je preminuo u subotu (14. mart) Štarnbergu u 96. godini života preminuo filozof i sociolog Jürgen Habermas, kako je objavila izdavačka kuća Zurkamp.

Habermas je bio jedan od najvažnijih mislilaca savremenog doba. Njegova su glavna dela nastala u Frankfurtu, gde je karijera počela pedesetih godina na Institutu za društvena istraživanja kod filozofa i sociologa Teodora Adorna.

Nakon nekoliko godina na Univerzitetu u Hajdelbergu, 1964. preuzeo je katedru Maksa Horkhajmera za filozofiju i sociologiju na Univerzitetu u Frankfurtu.

Iz njegovog inauguralnog predavanja nastala je knjiga „Spoznaja i interes“ (1968.). Za studentskih nemira Habermas je bio percipiran kao pristalica pokreta, no radikalizaciju je odbacivao.

Uvek ukazivao na anomalije

U Štarnberg kod Minhena se preselio 1971. te je u Minhenu vodio Institut „Maks Plank“ za istraživanje uslova života u naučno-tehničkom svetu. U poslednjoj godini toga razdoblja objavio je svoje glavno delo „Teorija komunikativnog delovanja“.

Godine 1983. vratio se u Frankfurt, gde je do penzionisanja 1994. ponovno preuzeo katedru za filozofiju.

U starosti, koju je provodio uz Štarnberško jezero, oglašavao se o političkim i društvenim pitanjima, recimo o istraživanjima mozga ili verskim sukobima kao i o Kosovskom ratu.

Habermas je smatrao da je NATO intervencija 1999. predstavljala neki oblik „legitimisane pomoći“ iako je sprovedena bez odobrenja Ujedinjenih nacija.

Sa političkim istupima i tekstovima povremeno je nastavio skoro do kraja života, posebno se baveći pitanjem opstanka demokratije u Nemačkoj i Evropi.