DW: Od stupanja Donalda Trampa na dužnost se mnogo toga dogodilo. Između ostalog je dekretom suspendovao članstvo SAD u Sporazumu o slobodnoj trgovini Pacifičkog regiona (TPP), a ne izgleda dobro ni za sličan sporazum TTIP koji se dogovara sa Evropskom unijom. Dolazi li doba protekcionizma i trgovinskih ratova?

Danijel Andrih: Još nije sigurno da je TTIP mrtav. Evropska komesarka za trgovinu je izjavila da su pregovori zamrznuti na neko vreme. Američka vlada se još nije izjasnila o TTIP nego je tek rekla da bi radije sklopila bilateralne sporazume sa pojedinim zemljama umesto multilateralnog ugovora kao što je TPP. Ali i bilateralni sporazumi vode slobodnoj trgovini, a ne protekcionizmu i trgovinskim ratovima. Kao predstavnik nemačke privrede načelno se zalažem za slobodnu trgovinu i otvorena tržišta i podstičem SAD i EU da nastave pregovore. Jer naše ekonomije su izuzetno snažno međusobno povezana.

Jedan ekonomski savetnik Trampa je optužio Nemačku da „iskorišćava" svoje privredne partnere putem „izuzetno devalviranog" evra zbog kojeg moćni nemački izvoz postaje još jeftiniji i konkurentniji. Slično se čulo i od Obamine administracije. Može li u sledećim mesecima doći do otvorenog sukoba?

Evropska centralna banka (ECB) je odgovorna za monetarnu politiku čitave evrozone i nezavisna je od vlada pojedinih zemalja koje koriste evro. Nemačka kancelarka Angela Merkel je već odgovorila na te optužbe rečima da Nemačka ne može i ne želi da utiče na ECB. Američka strana je već optužila čitav niz zemalja da drže svoje valute ispod vrednosti, Japan, Kinu i druge zemlje. Tramp je prilikom susreta sa japanskim premijerom Šinzom Abeom rekao da je siguran da se ta tema može rešiti u razgovorima između SAD i Japana. To već zvuči mnogo pomirljivije nego izjave njegovih savetnika.

Tramp je takođe pretio da će firme koje imaju proizvodne pogone u Meksiku morati da plaćaju visoke carine ako te proizvode žele da prodaju u SAD. U jednom intervjuu je i konkretno pomenuo BMW koji planira pogon u Meksiku. Minhenski proizvođač automobila je odgovorio da je njihov najveći pogon u čitavom svetu upravo u SAD. Treba li nemačke firme da se zabrinu?

Stavovi nove američke vlade se zaista tiču i nemačkih kompanija, ali mi stalno naglašavamo da je Nemačka izuzetno važan partner Sjedinjenim Državama kad je reč o trgovini, investicijama i radnim mestima. Nemačke firme su u SAD uložile oko 225 milijardi dolara i stvorile 672.000 radnih mesta – polovina od toga je u proizvodnji. U proteklih sedam godina su nemački proizvođači automobila učetvorostručili svoju proizvodnju u SAD i od nemačkih automobila made in USA se polovina izvozi. Nova američka vlada se izjasnila da želi da oživi proizvodnju u zemlji i nemački model tu može biti atraktivan primer za političare obe strane. Osim toga, njemački sistem dualnog obrazovanja u SAD takođe može da bude primer, a preduzeća mogu da pokažu da su obrazovala stručnu radnu snagu za nove tehnologije.

Možete li vi iz dekreta, najava i brojnih Trampovih tvitova iščitati neku koherentnu ekonomsku strategiju?

Još je prerano za to. Još nisu svi delovi administracije preuzeli svoju dužnost, a još nema ni mnogo dekreta koji se tiču ekonomije, ako se izuzme onaj o TPP. U predizbornoj borbi je Tramp istakao čitav niz prioriteta: trgovinsku razmenu, reformu poreza, deregulaciju i modernizaciju infrastrukture. Nakon izbora je najavio da još jednom želi da pregovara o sporazumu NAFTA, dakle sporazumu o slobodnoj trgovini između SAD, Kanade i Meksika. Moramo pričekati da vidimo što to zapravo znači. Možda je i vreme da se aktualizuje taj sporazum postignut još pre 23 godine i da se u njega uvrste teme koje tada još nisu bile toliko aktuelne, na primer sve što je u vezi sa digitalnom trgovinom. Ali novi pregovori ne bi trebalo da ugroze postojeće lance isporuka između te tri zemlje. Svaki dolar u robi koju Meksiko isporuči SAD u sebi nosi 40 centi američkih delova i poluproizvoda. Farmerke se možda šiju u Meksiku, ali su od pamuka koji je uzgojen u SAD. Zato je u interesu svih zemalja NAFTA da zadrže slobodnu trgovinu.

I čelnici nemačkih kompanija, od Ditera Cečea iz Dajmlera pa do Džona Krajana iz Dojče banke, često naglašavaju važnost otvorenih granica i slobodne trgovine. Ali istovremeno izbegavaju jasnu kritiku na politiku Trampa i njegove najave. Zašto su tako suzdržani?

Trampova vladavina traje tek mesec dana. Njegova ekipa zadužena za trgovinu još nije ni potvrđena od Senata, sa izuzetkom savetnika koje on može samostalno imenovati. Trenutno jedva da ima nekih konkretnih predloga na stolu koji bi se onda mogli komentarisati. Mi ćemo se i dalje zalagati za slobodnu i otvorenu trgovinu. Ali moramo pričekati da vidimo šta će uopšte predložiti nova američka vlada. I tek onda povesti otvoreni razgovor s našim američkim partnerima.

*Danijel Andrich je od prošle godine na čelu Predstavništva nemačke industrije i trgovine u Vašingtonu. To je zajedničko predstavništvo Udruženja nemačke industrije (BDI) i Nemačke privredne komore.