„Oslobađajuća presuda Šešelju opasna za Zapadni Balkan“, naslov je teksta u austrijskom listu Klajne cajtung. List prenosi izjavu Zijada Bećirovića, direktora Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane (IFIMES ) koji kaže da je oslobađajuća presuda ultranacionalisti Vojislavu Šešelju „negativna poruka u nemirnom regionu Zapadnog Balkana“. Bećirović takoše kaže da „oslobađajuća presuda Vojislavu Šešelju i 40 godišnja zatvorska kazna bivšem vođi bosanskih Srba Radovanu Karadžiću, znače dodatno opterećenje za ionako krhke odnose u regionu. Mir na Zapadnom Balkanu, čije se zemlje približavaju EU, je krhak i još uvek ne postoji dugoročna stabilnost“. „Premijer Srbije Aleksandar Vučić se prema navodima stručnjaka nalazi u nezahvalnoj situaciji. Bivši Šešeljev štićenik, koji se u petak distancirao od politike ekstremista je, kako smatra Bećirović, napravio nekoliko koraka u pravom smeru. „Premijer Vučić je svestan da Srbija sa Šešeljom nema budućnost“, smatra Bećirović.

Tagesšpigel iz Berlina piše da u državama bivše Jugoslavije nije nikada bila raširena društvena samokritika na račun etno-nacionalizma koji formira ideološki temelj za rat. „Političke elite to i danas negiraju. Čak se ni činjenice o zločinima ne nalaze u svim školskim udžbenicima. Političarima u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu se u osnovi radi o tome da drugima pokažu da su njihova politika i argumenti koji sud doveli do raspada Jugoslavije 90-tih godina bili ispravni. U prvom planu je nacionalni identitet i negovanje mita o tome da su upravo oni žrtve“.Tagesšpiegel navodi da je 2013. godine, upravo kao i sada u Hrvatskoj nakon oslobađajuće presude rasiste i ratnog huškača Šešelja, u Srbiji bilo negodovanja nakon što je oslobođen bivši hrvatski general Ante Gotovina.

U poslednjih nekoliko godina, od kako je bivši ultranacionalista i Šešeljev blizak saradnik, Tomislav Nikolić, izabran za predsednika Srbije, odnosi između Hrvatske i Srbije su se pogoršali. Hrvatsku sada vode konzervativci. Hrvatska je prošle sedmice najavila da će blokirati otvaranje narednog poglavlja o približavanju Srbije EU. Pored ostalog se radi o tome što Srbija zbog ratnih zločina i dalje pravno goni državljane drugih zemalja. Diskusije koje se trenutno vode u državama bivše Jugoslavije pokazuju da postoji velika zabrinutost mešanja Srbije sa strane.

Činjenica je da bi i predsednik Kosova Hašim Tači mogao da bude uhapšen u Srbiji - zbog toga izbegava Beograd. Približavanje Srbije i Kosova, jedan od preduslova za intergaciju obe države u EU, ionako je na ledu. Razlog za to je je pre svega što nacionalisti na Kosovu žele da spreče da Srbi na Kosovu dobiju pravo na autonomiju, piše Tagesšpigel.

Kada je reč o BiH, spor o ovoj temi se vodi unutar podeljene zemlje, dok su odnosi sa susednim zemljama, Hrvatskom i Srbijom, dobri. Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik godinama širi propagandu o podeli zemlje. Srpski premijer Vučić je uradio nekoliko pozitivnih stvari i obećao novčanu pomoć Srebrenici. Njegov predlog da se zajedno obeležava dan za sve ratne žrtve na prostoru bivše Jugoslavije, mnogi nisu uzeli kao ozbiljnu želju suočavanja s prošlošću. „Svi znamo da je bilo žrtava na svim stranama“, kaže Vučić, ali ne navodi da su Bošnjaci daleko najveće žrtve u ratu u BiH, primećuje Tagesšpigel.

Austrijski list Krone u danas objavljenom tekstu podseća na početak rata na prostoru bivše Jugoslavije. U Tekstu pod naslovom „Pre 25 godina je počeo jugoslovenski rat“, pored ostalog se navodi „pošto još nije došlo do suočavanja sa ratnom prošlošću, između Hrvatske i Srbije se i danas potpiruju nesuglasice i ove dve države jedna prema drugoj ispaljuju otrovne strele. Najmlađa članica EU, Hrvatska, trenutno preti da će ulaganjem veta blokirati približavanje Srbije EU“.