Pet godina robije – na toliko je osuđen briljantni sprinter Oskar Pistorijus zbog ubistva svoje devojke Rive Stinkamp. Sudija Tokocile Masipa procenila je da nema dokaza za ubistvo sa predumišljajem, ali je četiri hica ispaljena kroz vrata toaleta ocenila kao „grubi nemar“. Tako je završena saga o nekadašnjem atletskom heroju, čoveku koji je sa protezama umesto potkolenica trčao na Olimpijskim igrama. I čoveku koji je do kraja tvrdio da je pucao jer je bio ubeđen da je provalnik u kući.

„Ovo je solomonska presuda“, piše Frankfurter rundšau. „Toliko odvagana da nije izazvala nikakve emocionalne reakcije. Presudu su mirno saslušali Pistorijus i njegova porodica. Ni među rodbinom ubijene Rive Stinkamp nije bilo uzdaha olakšanja niti besnih povika.“ Hajlbroner štime se pita: „Da li je pet godina zatvora primerena kazna za jedan ljudski život? Jasno je da nije normalno pucati četiri puta kroz zatvorena vrata u tako malom prostoru. To znači da ste spremni i da ubijete – dakle Pistorijus je imao sreće sa presudom. Pravni stručnjaci kažu da uz dobro vladanje on već za deset meseci može pretvorena u kućni pritvor. Da li je to primereno? Sumnje ostaju.“

Komentator lista Frankfurter noje prese nada se upravo da zatvorska kazna neće uskoro biti pretočena u kućni pritvor. „To bi ojačalo utisak da je osuđenik povlašćen i oslabilo poverenje mnogih Južnoafrikanaca u pravosuđe. A bez tog poverenja ne može se premostiti društveni jaz. Da li je Pistorijus već dovoljno kažnjen samim činom ubistva? Šta je prošlog Dana zaljubljenih, kada je pucao, zaista imao na umu? To i nakon suđenja ostaje misterija, a pravda može da se zasniva samo na onome što je dokazano. Srećom, ovaj princip je na kraju odneo pobedu nad sapunskom operom.“

Vestfalen blat beleži da presuda nije ni preoštra ni preblaga za južnoafričke standarde. „Naravno da strani posmatrači komentarišu to drugačije, šablonski izveštavaju o popustu za poznate, rasizmu i klasnom pravosuđu. Po njima je Pistorijus nepotrebno pošteđen. Ali sudija Tokocile Masipa ne gleda kroz te naočare. Ova pametna pravnica je predstavljala novu Južnu Afriku i mudro izrekla pravdu.“ I Švebiše cajtung piše da je sudija Masipa – jedna od prvih crnih sudija nakon aparthejda – ostala hladne glave i odolela pritiscima. „Pistorijus je tokom procesa demistifikovan kao ljubomorni, besni i raspucani pubertetlija. Kao neko ko bi mogao da planira ubistvo.“ Iznad svega toga se sud izdigao.

Masipa je položila ispit u ime čitavog južnoafričkog pravosuđa, piše i ugledni Zidojče cajtung. „Njena presuda svedoči o istrajnosti, o rešenosti da se ne povije ni pred onima koji su tražili osvetu ni pred onima koji sažaljevaju Pistorijusa zbog njegovog invaliditeta. Ovoj državi se samo može poželeti da presuda postane model za čitavo pravosuđe. Jer daleko od kamera sudnice obično ne izgledaju tako pravedno. Sudije su preopterećene brojem slučajeva, predsednik Zuma je raspustio važno odeljenje državnog tužilaštva koje je istraživalo optužbe za korupciju protiv njega. Oskar Pistorijus više nije nacionalni uzor – ali njegov proces treba to da postane.“