Apelacioni sud u Parizu potvrdio je raniju presudu protiv Marin le Pen u vezi sa zloupotrebom sredstava EU. Ona je šefica poslaničke grupe Nacionalno okupljanje (Rassemblement National, RN) u francuskoj Narodnoj skupštini, a ta stranka se klasifikuje u rasponu od desničarsko-populističke, do ektremne desnice. Iako presuda teoretski ne sprečava Le Pen da učestvuje na predsedničkim izborima u proleće 2027, njena kandidatura je pod znakom pitanja, jer je ona ujedno osuđena i na nošenje elektronske nanogice. Marin le Pen ranije je isključila mogućnost da će voditi kampanju dok nosi takav uređaj.

Pažnja se sad usmerava na Žordana Bardela, tridesetogodišnjeg lidera stranke RN i političkog štićenika Le Pen. Aktuelni predsednik Emanuel Makron ne može ponovo da se kandiduje nakon dva mandata.

Pobeda Nacionalnog okupljanja nikada nije bila bliža

Bez obzira na to ko od njih dvoje da se kandiduje, rezultati anketa su obećavajući. Najnovija istraživanja javnog mnjenja ukazuju da bi u prvom krugu u aprilu pobedili i Le Pen (32%) i Bardela (38%) i da bi sa velikom razlikom u odnosu na sledećeg kandidata išli u drugi krug.

Bivši premijer, Eduar Filip, iz centralno-desničarske stranke Horizonti, smatra se najjačim izazivačem. Ako se on u drugom krugu suoči sa Bardelom ili Le Pen, njegov uspeh će zavisiti od toga da li može oko sebe da ujedini i centrističke i levičarske glasače kako bi sprečio pobedu RN. To se događalo na nekoliko predsedničkih i parlamentarnih izbora – slično kao što se u Nemačkoj druge stranke često udružuju protiv Alternative za Nemačku (AfD), partije koja se klasifikuje kao delom ekstremno desničarska.

Ali kamo za DW ocenjuje Jakob Ros, stručnjak za Francusku u Nemačkom savetu za spoljne odnose (DGAP), ta dinamika je u Francuskoj poslednjih nekoliko godina oslabila: „Verovatnoća [da će RN da pobedi u drugom krugu] je veća nego ikada ranije, to je sigurno.“

Francusko RN ne želi da ima nikakve veze s nemačkom AfD

Uspon RN omogućen je dugoročnom strategijom koju je Marin Le Pen nazvala „dedemonizacijom“ – udaljavanjem od antisemitizma i otvorenog rasizma što se vezivalo za njenog oca, Žan-Marija Le Pena – i to ka umerenijem kursu koji može da upravlja i koji je prihvatljiv za većinu konzervativnih birača.

Što se pobeda na izborima 2027. godine čini dostupnijom, to se Nacionalno okupljanje više distancira od desno ekstremističkih partija u inostranstvu – i umesto toga nastoji da se poveže sa strankama centra i desnice.

Tu dolazi do izražaja i Nemačka. I Le Pen i Bardela jasno su se distancirali od AfD-a, smatrajući tu stranku previše ekstremnom. Čak su isključili AfD iz svoje zajedničke poslaničke grupe u Evropskom parlamentu. Ipak, dve stranke dele sličnu platformu, posebno u pogledu protivljenja migraciji i skepticizma prema EU.

Bardela hvali kancelara Merca

Žordan Bardela se, međutim, ranije ove godine sastao i razgovarao s nemačkim ambasadorom u Parizu, Štefanom Štajnlajnom. A u maju je, u intervjuu za Frankfurter algemajne cajtung, eksplicitno pohvalio kancelara Fridriha Merca iz konzervativne CDU, navodeći da izmeću njih postoji „zajednička ideološka osnova“. Ukazao je na zajedničke kritike klimatskog programa EU „Zeleni plan“ i toga kako Brisel pristupa upravljanju „migracionim tokovima“, pri čemu je Bardela pozdravio ponovno uvođenje kontrola na nemačkim granicama.

To je bio novi razvoj događaja. U prošlosti u političari RN – slično kao i krajnja levica u Francuskoj – više puta zauzimali kritičan pa čak i neprijateljski stav prema Nemačkoj. „Na oba kraja političkog spektra, često se govori o preterano dominantnoj Nemačkoj“, kaže Jakob Ros, „Nemačkoj koja vuče konce u Briselu i preko Evropske komisije, a slabi francusku poziciju kroz zakonodavstvo i administrativne akte.“

To izjavom za list iz Frankfurta, Bardela je imao za cilj da signalizira nemačkim političarima, a pre svega onima iz redova CDU i CSU, da „mi zapravo nismo takvi – i kad budemo na vlasti, završićemo s tom predizbornom retorikom i delovaćemo kao pragmatični partneri“.

Pobeda RN donela bi značajan sukob s Nemačkom

Kabinet kancelara ostao je nem u vezi s Bardelinim ponudama. Merc, koji naglašava da je njegova stranka politički centar i da su mu važne evropske integracije, očigledno ne pridaje značaj pohvalama francuskog političara ekstremne desnice.

Međutim, kancelar će – sviđalo se to njemi ili ne – morati da razmotri kako će da se nosi sa mogućim budućim predsednikom Žordanom Bardelom ili predsednicom Marin le Pen.

Jakob Ros predviđa sledeći scenario: „Postojaće značajan potencijal za sukob u vezi sa političkim pitanjima“, kako bilateralno tako i na nivou EU. To se odnosi na energetsku politiku – na primer ako bi se Francuska, koja se (za razliku od Nemačke) u potpunosti oslanja na nuklearnu energiju, povukla sa evropskog tržišta električne energije. Odnosno ako bi Francuska smanjila svoje doprinose EU, kako su to najavili Bardela i Le Pen. Tada bi se postavilo pitanje: da li bi Nemačka morala da plaća još više?

Po uzoru na Meloni?

Međutim, stručnjak za Francusku ne predviđa kraj francusko-nemačke saradnje. On sugeriše da bi situacija mogla da liči na onu sa desničarskom premijerkom Italije, Đorđom Meloni.

„Pre njene pobede na izborima 2021. godine, evropska štampa je upozoravala da ’fašizam kuca na vrata u Italiji’ – ali je Meloni relativno brzo postala partner i na evropskom i na bilateralnom nivou – neko koga Fridrih Merc opisuje kao strateškog partnera.“

„Naravno, doći će do gubitka poverenja i značajnog trenja“, zaključuje Ros, „ali neće se sve raspasti ako kandidat Nacionalnog okupljanja zaista pobedi.“