Trećeoptuženi Slobodan Praljak preminuo je u bolnici u Hagu pošto je popio otrov nakon što mu je apelaciono veće Haškog tribunala potvrdilo kaznu od 20 godina, preneli su nezvaničnu informaciju hrvatski mediji. Praljak je, pošto mu je apelaciono veće potvrdilo kaznu od 20 godina zatvora, uzviknuo da nije ratni zločinac i da ne priznaje presudu, a zatim popio neku tečnost iz male čaše.

Izricanje presude ratnim liderima bosanskih Hrvata, koje je prekinuto kada je Praljak, pošto mu je potvrđena presuda popio otrov, nastavljeno je u drugoj manjoj sudnici bez direktnog prenosa.

„Mesto zločina“

U nastavku zasedanja, posle nekoliko sati pauze, sudija Karmel Ađus samo je konstatovao da je Praljak „odsutan“. Ađus je rekao i da je sudnica promenjena, zato što su holandske vlasti sudnicu u kojoj je prethodno izricanje presude počelo, proglasile za „mesto zločina“ na kojem sprovode istragu.

Pročitajte još: Sud koji nikom nije potaman

Tribunal je potvrdio kaznu zameniku komandanta Hrvatskog veća odbrane (HVO) Milivoju Petkoviću (68), koji je prvostepeno bio osuđen na 20 godina zatvora.

Kazna od 16 godina zatvora potvrđena je komandantu Vojne policije HVO Valentinu Ćoriću (61).

Predsedniku komisije HRHB za razmenu zarobljenika Berislavu Pušiću (65), potvrđena je kazna od 10 godina, koju je on već odslužio i nije bio prisutan u sudnici.

Trećeoptuženi Praljak (72) je, ranije danas, u sudnici popio otrov pošto mu je Tribunal potvrdio prvostepenu kaznu od 20 godina zatvora. On je, pre toga, rekao da „s prezirom odbacuje presudu“ i da „Slobodan Praljak nije ratni zločinac“. Izricanje presude zatim je bilo prekinuto, a Praljak je izveden radi ukazivanja pomoći.

Udruženi zločinački poduhvat

Do tog trenutka, Tribunal je Jadranku Prliću (58), ratnom premijeru samoproglašene Hrvatske Republike Herceg-Bosna, potvrdio zatvorsku kaznu od 25 godina. Ministru odbrane HRHB Brunu Stojiću (62) i načelniku Glavnog štaba Hrvatskog veća odbrane (HVO) i Praljku izrečene su pravosnažne kazne od 20 godina zatvora.

Tribunal je potvrdio i nalaz iz prvostepene presude da je u udruženom zločinačkom poduhvatu progona bosanskih Musilmana, zajedno sa osuđenima, učestvovao i tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman sa još nekim zvaničnicima Hrvatske.

Pročitajte još: Prosvetljenje, pravda i istina?

Odbacujući žalbe osuđenih, apelaciono veće Tribunala potvrdilo je da je cilj tog zločinačkog udruženja bilo „ujedinjenje hrvatskog naroda“ u granicama Banovine iz 1939, što je bilo utvrđeno prvostepenom presudom.

Pravosnažnom presudom potvrđeno je da je Hrvatska, preko HVO, sprovodila „okupaciju“ osam opština u BiH.

idj/agencije

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android